Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

Увр

тупом из 5 357, Т. 1. и сходно

у 68 к. 3. има се применити ис-

кључиво % 215 казн. зак.“

Да би се једна изјава могла сматрати као изјава омаловажавањау потребно је да се њоме потцењује или сасвим пориче, било непосредно или посредно, једна од оних вредности које сачињавају част. (В. Клевета).

7. Изјава треба да буде схваћена од јавног мњења као изјава омаловажавања. По тврђењу Др. Т. Живановића јавно „,опште“ мњење у овом случају представља. суд.

3. Изјава омаловажавања треба да је управљена против одређеног Лица. Ово лице не мора бити именовано, али мора бити тако одређено, да се може познати. Према овоме, појединцу се може нанети увреда и колективним означењем ако се утврди да се изјава омаловажавања односи на њега.

4. Изјава омаловажавања треба да је од неког сазната, | односно да је некоме лицу непосредно дошла до знања, т. ј. да ју је неко чуо, видео (ако је делом или гестом учињена) или прочитао (ако је писмено изражена). Није, дакле, потребно да је ова изјава дошла: непосредно до знања ономе коме је управљена, и сасвим је споредно коме је она дошла до знања, али је битно да је неко ма KO то био — њу сазнао непосредно.

Према 5 215 6. К. 3. увреда се може нанети и умрлим лицима, а по % 5 104 и 216 истог зак. пасивну способност за увреду имају и деца, душевно оболела лица, државна надлештва и политичка тела. (В. Клевета.

„Може бити увређен и оклеветан онај, који има ма коју од вредности, што сачињавају част.

– 543

Увр

Пошто једна од њих, на име људско достојанство, припада свако самим тим, што је једно људско биће, то сваки може бити увре- | ђен и оклеветан. Према томе има | пасивну способност у питању и онај, који је осуђиван за т. зв. бешчастећа кривична дела. Грађанска част, на име, 0 којој је реч у 5 15. К. 5., није истоветна · са чашћу, која је објект увреде и клевете; губитак исте не обухвата и губитак људског достојанства. Ко би довикнуо некоме, који је издржао казну за крађу, ,, лопове“; могао би му тиме према околностима нанети увреду, и ако не клевету.“ (О увреди и клевети, стр. 13). | Према У 210 К. 5. могућна је реторзија, т. ј. пребијање увреде за увреду, под овим условима: а) да је увреда одмах („,,с места“) повраћена, и 0) да повраћена увреда. није ,,много већа'“ од прве. Из 0вога излази да реторзији нема места код писмених увреда, пошто се“ оне не могу повратити „,,с места.“ По 5 214. К. 5. изјава омаловажавања није противправна у случаје- · вима: а) научне критике и критике „,художника“ (занатлија и индустријалаца) и уметника, и 6) 0помене, оцене и укори претпостављених старешина, „;у колико се не би из форме изражаја, или из опстојателства, под којима би ce. TO учинило, вређајуће намерење из вести могло. ,,Под критиком се овде има разумети — вели Др. Тома 2Кива"новић (О увреди и клевети) не само критике извесног дела једног научника, уметника или занатлије и индустријалца, већ и критика саме личности творца тог дела, у колико се она заснива на критици самог дела.