Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

_ Ако се овај законски пропис доведе у везу са напред поменутим. уредбама, којима су утрине искључиво намењене за испашу стоке, нда излази:

а) Општински одбор може решида се општинска односно сео-

штине односно села за испашу стоке, с обвезом плаћања утринског приреза, у смислу чл. 12 зак. о непосредном порезу. Овде треба имати у виду тач. 14 уредбе про—тив злоупотребленија с благодејанијама општинским (допуна од 29·11—185/ г), која гласи:

- „1. Житељ једне општине има права на бесплатну пашу на утрини своје општине само за свој домазлук или купљену стоку за домаћу употребу; а на ону купљену ради трговине и шпекулације, мора плаћати општини за пашу на утрини по 60 гроша чар· шијских од 100 комада ситне стоке, од јунета 60 пара, од вола или краве по 5 гроша чаршиј_ ских. (8. Грошеви Жирогађа).

7. Остала лица из других општина и округа, ако ма какву стоку желе пуштати на утрину које општине, могу то чинити пошто плате таксу по погодби,“' т. Ј. по такси коју одређује општински одбор по своме нахођењу. ,,5. Време у које се може на· плаћивати такса за попашу јесте од 9. марта до 14 новембра сваке године, а у остало доба може · сваки бесплатно пуштати стоку на утрину, јер тада општина нема право наплаћивати никакву такесу. 4. Трговац, који стоку | трговином кроз туђе атаре прогони има право на утрини туђе оп· штине одморити се и бесплатно

ка утрина остави члановима оп-

даље, а ако би хтео да остане

дуже то има платити општини по

погодби и тек ако ову са истом

По S 377. К. 5. затвором од1—3 дана кажњава се „,,Ко би путницима или трговцима забрањивао да у општем испусту стоку напасу по Уредби о попаши,“ а у 9 376 истог закона прописано је:

,„,ко терајући стоку или трговину преко потеса навалице пусти, да ова другима штету учини, поред накнаде штете да се казни у новцу од пет до петнаест талира.“

о) Општинске утрине, или један њихов део, могу се издавати појединцима под закуп, али не За зираћење већ само за испашу стоке, (,,одбор не може решити да се вид и својство утрине измени вираћењем).'“ За ово је, поред одлуке општинског одбора, потребна и одлука општинског односно сеоског збора, а у случајевима, кад се утрине издају под закуп у циљу њиховог култивисања, и одобрење М. Il. HB.

в) По предлогу одбора може општински Односно сеоски збор решити да се утрина подели на појединце. Ову одлуку збора треба да одобри Мин. П. В. (за шумско вемљиште Мин. Ш. Р.) и Државни Савет. Мишљење Државног Савета о овом дељењу утрине неједнообразно је. Док је раније, пре рата,' стојао на гледишту, да се утрине; као колективна својина свију чланова општине, не могу делити између њих, дотле у новије време одобрава одлуке зборске о овој деоби. (В. одлуку Бр. 7672 — 1912 на стр. [108 закона о општинама од Јосифа Стојановића и одлуку штампану на стр. 239. Одлука Др-

напасти стоку за три дана нај-