Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

каз које чињенице, за доказ које пре није искључиво служила.

Тако то би био случај, кад би

се у исправи израдирало ма какво

ограничење обвезе или кад би на меници сума словима означена била измењена.“

в) Злоупотреба бланкета. Према од. 5. % 147 ова злоупотреба "постојаће кад неко „,,артију на којој је другога име написано _ без саизволења овога попуни (испише) и од такве исправе употреблење учини.“ Потпис мора бити руком и · исписан, а злоупотребљени ~ бланкет мора имати карактер исправе. Овде спада и случај кад неко прекорачи дато му овлашћење у погледу попуњавања бланкета. Начин на који је хартија с туђим потписом дошла у притежање извршиоду без значаја је за постојање овог дела, али је битно да ју је он и „без саизволења“ потписника попунио. Према томе, ово дело постгојаће и онда кад је потписани бланкет био поверен извршиоцну дела.

Тако исто без значаја је да ли је бланкет испуњен изнад или ис"под потписа, али је неопходно да он после испуњавања има карактер исправе.

2. Употреба лажне исправе. Да би постојало кривично дело фалсификовања исправе, лажно начињена исправа мора 'бити и употребљена, јер се у наведеном законском пропису вели: „и њом се послужи.

„.У потреба исправе је — вели др. Т. Живановић (у нав. де-

лу, посебни део, књ. П, стр. 247)

— навођење некога на извесну

радњу средством представљања

извесног писмена, које сачињава лажну ~ исправу, као доказног средства за постојање праве 0бсезе на извршење оне радње... Чсеправа треба дакле да је упо-

578

фал

требљена као исправа (т. ј· као

доказно средство, а не у неком

другом својству, јер је 5 147 Ћ.

5. циљ једино, да се исправа за-

штити од злоупотребе само као

доказно средство). Но довољно је да је употребљена као доказ ма којег права или правног одношаја, за чији доказ би могла служити, кад не би била лажна, а не баш за доказ оног права, за чији је доказ била првобитно евентуално намењена.

Без вначаја је међутим то, што

би извршиоцу заиста припадало O-

но право, које се хтело оства-

рити, и у опште, што не би постајала повреда туђег права. Противправност није дакле тиме искључена, као у осталом ни тиме, што је фалсификат | употребљен ради испуњења какве правне дужности (н. пр. процесуалне дужности едиције исправе).

Без вначаја је и то, да ли је

у питању право извршиочево и-

ли туђе.“

Кривично дело фалсификовања свршено је самом употребом лажне исправе, без обзира на то да ли је фалсификатор овим постигао свој циљ. Исправа је употребљена онда „,кад је она од онога, коме је учињена приступачном, заиста чулно примећена, т. Ј. виђена (одн. опипана, кад су писмена слепачка), и ако није њена садржина сазната.'

„Што се покушаја овог кривичног дела тиче — вели Др.

Живановић — врло је спорно,

да ли постоји покушај истог, кад

је лажна исправа начињена или права преиначена, али још није употребљена.

а) Према некима у овоме случају неће бити покушаја, већ постоји само радња

припремања. | Покушај овог кривичног дела по% :