Policiski rečnik : Knjiga treća M — Š

ној Дирекцији и у свима подређеним шумским установама.“ (чл, 7. уредбе).

_ Дирекције шума постоје у важни·јим шумским центрима (Скопљу, _ Алексинцу, Чачку, Апатину, „Moстару, Сарајеву, Бања Луци, Тузли, Винковцима, Загребу, ~ СушаКу и Љубљани) „у сврху једноо— бразног извођења задатака Мини· старства Шума и Рудника у погледу шума.“ Њихова територијална надлежност одређује се Краљевим указом на предлог Мин. Ш. Е. подељене су на шумске управе, чије реоне и седишта одређује Мин. Ш. |. (чл, ГТ9 и 25 ур):

Чланом 74 уредбе прописано је:

„Шумске управе су извршни органи Дирекције Шума. Оне се

· старају о чувању свих шума од бесправних горосечаца; оне изводе газдинство у свима шумама

по израђеним привредним и дру-

гим плановима а по одредбама закона и правилника. (Они су непосредни управљачи свих шума,

које потпадају под државну управу, а над осталим врше над-

. зор по прописима закона о шумама, и упуствима, добивеним од претпостављених им власти и H3вршују законе о лову и риболову (у колико њима управљају).

У опште оне врше шумско полицијску и шумску — привредну службу.

Органи преко којих шумске управе врше службу јесу: шумари, чувари државних шума и шумски жандарми .Последњи су установљени законом за шумску жандармерију од 27—1—[922 год.

Јединствен закон о шумама за целу земљу још није донесен, а на територији пређашње Краљевине Србије важе прописи закона о

628

Шум

шумама од З30—Г0И—[Г891 г. (са по-

следњим изменама и допунама од

25—Г1—Г904 г) и закона о ограни-

чавању државних шума од 25—П0П

—197% г. (Сл. Нов. Бр: 258—36),

који садрже ове важније одредбе: 1. Подела шума.

По чл. +. закона о ограничавању, шума — којим је замењен чл. 1 зак. о шумама — шуме у Србији припадају: а) држави; O) општинама; в) селима; г) манастирима; д) црквама; е) вакуфима; ж) приватним лицима; 3) браственицима и и) џематима или заселцима.

а) Државне шуме. Ове шуме дво јаке су: аг) чисто државне, т. ј. оне које су искључиво својина државна без ичијег и каквог права уживања у њима, и 6Г) оне којима је држава до сада као са опште народним руковала експлоатишући их у своју корист, а на која нико други није законим путем прибавио право сопствености. (чл. 1. зак. о ограничав, државних шума).

Законом о шумама прописано је:

„Члан 45. По такси, коју ће према употребној вредности дрвета и преносним тешкоћама 0дређивати сваке године Мин. Ш. г., а која ће се унапред наплаћивати, даваће се дрва за домаћу потребу онима, који општинским уверењем докажу, да им је тражена количина дрва заиста потребна за домаћу потребу, и да ову потребу не могу ни из својих ни из општинских или сеоских шума да подмире.

Гакса за дрва ради грађе одређиваће се на стабло и на кубни метар, а за дрва за огрев само на кубни метар.

Но по такси, коју ће Мин. Ш. Р. одредити, а која не сме бити | мања од таксе за домаћу потре- · бу, могу се продавати и за спе- |