Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
л. 6. поменутог закона, не мо-
ке никако задржавати извиђај У – смислу 5 471. грађ. суд. пост“. (и. (0. 0. С. К. С. Бр. 1969/1901 г.). · Одлуком Министра, Унутр. Дела од :18 јуна. 1885 год. Бр. 7355 објашње(но је, да кафане и метане не спадаJJ у Чмање, које се земљоделцу од продаје заштићава у смислу 5 471 грађ. суд. пост. "И у теорији и у пракси спорно је питање: да ли се благодејање из 5 471 грађ. суд. пост. односи и Ha
· стране поданике, земљоделце, кој оживе Ha нашој територији. VR.
"Перић мишљења је (0 правним
· збиркама, стр. 18), да су одредбе 0·вог законског прописа апсолутно јавног карактера, и да се с тога имају применити и на странце на
нашој територији, док Др. Аран-
ђеловић (Шта се не може узети 9
попис за извршење судских одлука“)
и Д. Калајџић (Поуке и. Обавештео ња) стоје на гледишту да се ово бла_ годејање односи само на домородне.
"По мишљењу Др. Аранђеловића, – страни поданици могу се користити : "овим благодејањем само у случаје· вима законског реципроцитета, који i __mrpeanba 5 47 грађ. зак. („у опште у свима случајима, у којима страна држава са Орбима поступа као са | својима, – сматраће и ови закони 18, странце као своје. У случају сумње yo мора туђинац то доказати“.).
„Према томе ранђеловић — ако би који стра· нац земљорадник тражио, да се и · према њему примени тач. за 5 471, он би морао доказати да ако такав пропис постоји и у др· жави чији је он поданик — да се он и на српске грађане примењује. Ако то не би учинио, онда егзекутивна власт не би била дужна по званичној дужности да ове
VM
\
вели Др. А-
ствари изузима од пописа. Јер из |
законодавног политичког циља, који је законодавац прописима тач. 4 а хтео постићи — одржање земљорадничког сталежа као таквог — не следује да и ствари странца земљорадника, треба заштити од пописа. Налшој је држави равнодушно ~ каква ће судбина постићи поједине странце земљораднике, ако им се све земљиште прода за дугове, и да ли ће они постати пољопривредни надничари у селу или ће се одати у вароши другом занимању. Шта више интереси наших поданика, ~ који су, евентуално, кредитирали стран ца, и који захтевају продају свега дужниковог земљишта, ~ прети
у нашој држави и захтевају више
призрења HO обзири одржања
земљорадника странаца да не постану пролетери.“
Чланом 43 закона о буџетским дванаестинама за јули, август % септембар 1923. т. прописано је:
„Овлашћује се — Министарски |
Савет да својом одлуком може
проширити на један део или Ha
целу територију. делимично или
у целини, одредбе тач. 4 a S 471
законика о поступку судском У
грађанским парницама од 20. де-
цембра, 1859. год. са свима изменама и допунама, које важе за територију Србију, а које гласе...
Одредбе овог члана не важе за оне, који хоће да се иселе из Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
и у томе циљу – желе 0a продади
своје непокретности.
Наплата порезе. Према чл. 107. зак. о непосредном порезу „Кућа. намењена становању земљорадника с плацем у величини од 20 ари (2000 квадратних | метара), као и један пар теглеће стоке, два вола односло