Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
ак ни по и па, К. С. од 22. новембра, 1908. г.
D. 13057 објашњено је:
„У 8 471 грађ. суд. пост. п0бројане су ствари које се појединим лицима, и непокретно имање ко-
се земљоделцу, — не може про-
_ дати за приватна · потраживања,
али је у последњој алинеји овог
законског прописа, предвиђено да
“се и ствари, иначе законом зашти-
ћене од продаје, могу продати, ако
се по пресуди има подмирити штета коју је кривац учинио злочи-
ним делом, преступљењем или ис-
· тупљењем учињеним намерно. Те
_ ствари, које се у овим случајеви-
ма могу продати, ма да су иначе
· заштићини од продаје, побројане "су у Тач. 4, 5 и 6 5 471 грађ. суп.
пост., јер се на ове тачке позива
_ последњи ~ одељак. поменутог за-
·конског прописа.
У побројаним тачкама, помињу се само ове ства-
_ри: рукоделчев алат, тач. 4; сва-
кој мушкој глави извесно оруж-
је, тач. 5; и официру, чиновнику,
правозаступнику, лекару и т. 4.
оружје, књиге, инструменти и по-
требне справе за њихов рад. Каз што се дакле види, овде се нигде не говори о непокретном – имању,
које је земљоделцу заштићено од · продаје за. приватна потраживања: | ma ли се и оно може продати у · случајевима предвиђеним послед-
њом алинејом 85 471 грађ. суд. по-
ст. Међутим то још не значи да је оно од тога изузето. Шта више, у
тач. 16 правила, Министра Правче од 4 фебруара, 1874. год., додатих тач. 4 a S 471 rpab. суд. пост. из-
· реком се вели (а овај је пропис
доцнијег датума. од последње алинеје 5 471 грађ. суд. пост.), да се у оваковом случају на земљорад.
ара, 1929.
– никово не кретно имање. 080 бла годејање не распростире.“ у Расписом Мин. У. Д. од 11. фебру-
УБр. 4551 објашњено је:
„На постављено ~ питање од стране начелника округа звечанског и пријепољског: да ли се за извршење пресуда и наплату кривичних трошкова може огсуђеноме узети у попис и продати земља, коју он као бив. чивчија, по претходним одредбама за припрему аграрне реформе, ужива сада као слободан власник, Министарство доставља, свој следећи одговор, с тим да се са истим упознају све полицијске власти ради једно-0бразности примене:
Бивше чивчије, које по претходним одредбама аграрне реформе, уживају као слободни власници имања, нису над њима стекли апсолутну својину, те за то и EMHсу власни над њима вршити сва права, која ансолутна својина подразумева. Они над овим имањима. имају право употребе и зграво плодоуживања, али никако право отуђења или упиштења. Ово ће право чивчије добити онда кад се ваконом расправе односи између чивчија и чифлук сајбија, т. ј. кад се путем закона дефинитивно реши аграрно питање.
У вези са овим ни изершне власти не могу за наплату судских, нити ма којих других трошкова, продавати земљу коју чивчије по | претходним одредбама аграрне ре-. форме уживају као слободни сопственици све донде, док ове чифчије не постану и дефинитивним сопственицима земље, т. ј. док не буду имали апсолутну својину над овом земљом, коју сала нема ју, а коју им само закон може дати.