Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
| |
Изб
Градови, који по закону не бирају посебно посланике, улазе у изборни округ у чијем подручју леже.
Вароши: Београд, Загреб, Љубљана са, Сподњом Шлшиком бирају посебно. (чл. 6.).
Према чл. 5.: „Сваки изборни округ бира онолико посланика, колико на њега пада да бира према броју становника, установљеном при попису пучанства од 1910 године“, т. ј. а сваких 40.000 становника по један посланик (чл. 69. Устава).
Тачан број посланика, које изборни окрузи имају да бирају, утврђује Државни Одбор, према пелокупном броју становника у сваком округу. Овај одбор састављају: председник и оба подпредседника Народне Скупштине, председник Државног Савета. председник Касац. Суда у Београду. Врховног Суда у Сарајеву, Croma Седморице у Загребу, подпредседник Стола, Седморице, одељења. Б, за Славонију и Далмацију у Загребу, прелседник. Великог Суда у Подгорици и Апелационог Суда у Новом Саду, или заступници свих ових председника односно подпредседника, ако
"су они спречени. Заступнике пред
седника, и подпредседника Народне Скупштине одређује унапред сама Скупштина.
Државни одбор мора се састати у престоници, ради наведеног пиља, најдаље осмог дана, по обнародокгању изборног указа, по позиву председника, Народне Скупштине.
Последњим ставом чл. 7. зак. о избору народних посланика наређено је:
„Ове државне и општинске власти дужне су одмах ставити Државном Одбору на расположе. ње потребне му податке и давати захтевана. објашњења у року који
им за то Државни Одбор одреди. ба
171
H36.
неиспуњење gaXTeBa, Државног
Одбора дотични орган казниће се: по чл. 91 овог закона“.
Према службеним ~ објавама – Државног Одбора: од 26 новембра 1924 г. ДОБр. 51 (Сл. Нов. Бр. 272) и од 3 децембра, 1924 г. ДОБр. 137 (Ол. Нов. Бр. 280), изборни окрузи бирају (Ба · стр. 172).
Пошто поједини изборни округи, бирају више посланика, но што "мају административних срезова, то су на- | веденим службеним објавама Државног Одбора, највећи административни срезови у тим окрузима подељени у изборне срезове овако:
Т У округу крагујевачком, садаш- | њи административни срез крагујевачки без општине крагујевачке, чЧини први изборни срез, а општина, крагујевачка други изборни срез;
П У округу скопском, = садашњи административни срез скопска чини први изборни срез, а општила скопска, други изборни срез; |
Ш У округу косовском, садашњи административни срез тиљански дели се на два изборна среза и то, оп- штине: гиљанска, пасјанска, партешка, шурланска, врбовачка, витињска, слатинска, пожаранска и парловачка, чине први изборни срез; а општине: каменичка, ропотовска. ранилушка, рогачичка, кололечка, ајиновачка, ваганешка, и бостанека други изборни срез; ;
ТУ У округу звечанско-рашком. | први изборни срез сачињавају сада– шњи административни срезови: вучитрноки и дренички; други изборни срез сачињавају садашњи административни срезови: митровачки и | општина, митровачка; трећи изборни срез сачињавају ~ садашњи административни ~ сревови: дежевеки, шта- | вички и општина вароши Новог Пазара; и четврти изборни срез сачи-