Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
H36
167 л, 167 љ, 167 м, 167 н, 167 њ, 167 п, 167 р, и 169 зак. о општинама).
Остале изборне кривице предвиЂене овим законом (чл. 164, 165, 166) кажњавају се по закону о бирачким списковима (Чл. 14, 15 и 16).
Одлукама Касац. Суда објашњено Je:
а) „Кад се из акта види да је Државни Савет поништио радњу око избора општинских часника, за чије фалсификовање оптужени одговарају, поред осталог и са, равлога, што се из одлуке општинског одбора, 'не види, да су чланови бирачког одбора изабрати саобразно ЧЛ. 52 6 зак. о општ., онда у радњи оптужених, што су записник бирачког одбора о извршеном избору намерно неправилно сачининили, нема кривичног дела, па ни дела из 5 111 у вези 5 132 казн. зак. с обзиром и на чл 167. зак. O општинама, јер је сва радња оптужених до стране Државног Савета, поништена, и оглашена, за неважећу по закону, те као таква није ни могла произвести правно дејство у смислу намере оптужених, у којој су намери и извршили промену записника/. (Ђр. 8128 — 1912: ту:
6) „Увођење у гласачки списак оних бирача, који нису гласали на дотичном збору, јесте кривично дело прављења, лажног тласачког списка, казнимо по 8 111 у вези 5 132 казн. зак. и чл. 167 п зак. о општинама, а (не дело из чл. 167 а зак. о општинама, јер се такав случај не може подвести ни под једну одредбу закона, о општинама, и јер се свако дело, ко је је предвиђено и у кривичном закону и у закону о општинама, само ако је казна по кривичном закону строжа, по овоме има и казнити“... (Бр. ' 1289 — 19192 : -т.).
· 207
Изб
(8. Бирачки спискови, _ Кметови општински, Општине, Општински 360рови, Општински одборници, Општински председници.)
Избрани судови. У ред судова за за, расправу приватно правних спорова законодавац је уврстио и избране судове, чија је тлавна карактеристика у овоме:
а) Они нису редовни и стални судови, већ изузетни и привремени —
„за извесне случајеве“ — од којих ~
сваки повлачи · њихов посебан састав (5 5 и 55 433—448 Гр. С. П.);
6) Њихова надлежност ограничена је само на расправу грађанских спорова, и апсолутно су ненадлежни за кривично правосуђе (85 1, 433 и 434. Гр. О. П.);
в) У извиђању и пресуђењу они нису везани формалностима, шпрописаним за редовне судове, већ извиђају, „просто“, т. ј. усмено, и пресуђују „по здравом разуму“, т. ]. без 06зира на законску доказну теорију (8444 Гр. С. П.); |
т) Њихови чланови — чзбране субије — обични су грађани које, по правилу, бирају сами парничари, а, само по изузетку полицијска, власт (85 437 Гр. С. П.), и
д) Они не могу заклињати парничаре (5 443 Гр. С. П.).
Надлежност избраних судова.
Ова, надлежност двојака, је: 1) оба- везна (апсолутна) % 2) необавезна (факултативна). :
1. Обавезна. (апсолутна) надлежност избраних судова. Ова, надлеже ност одређена је 5 434 Гр. С. П., који гласи: |
„У следећим случајевима судиће увек избрани суд, кад тод предмет прелази вредност суђења, оп- |
штинских судова: с:
1. O потрици, ма колико велика, штета, била, па ма и кривице било,