Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

MW 95 Изб

ској форми, и ода ли се но закону може извршити.

0. К. С. од 1. јуна 1906. г. Бр. 6045 сбјашњено је:

„Надлежност избраног суда или је апсолутна, (5 434 Гр. С. П.) или факултативна, (5 438 Гр. С. П.). Главни услов, да би избрани суд у овом другом случају могао дејствовати, јесте споразум – парничних страна, да им избрани суд расправи спор. Овај споразум мора, бити написмено стављен и у њему мора, бити тачно изложено оно о чему ће избрани суд судити, Т. ј. предмет спора; о чему, дакле, не сме бити никакве нејасности код парничара. Неиспуњење овог услова, којим се условљава важност дејствовања, избраног суда, – повлачи несумњиво ништавост рада таквог суда, који би судио о нечему, о чему се парничне стране нису сложиле. Своју власт избрани суд не добија непосредно TB решења, којим се парничари упућују на суђење пред избрани суд, већ из напред поменутих зваконских прописа, по чему се тач. 1. 5 441 Гр. С. П. има тако разумети да је избрани суд и тада прекорачио дану му власт, кад је он радио у траницама датог му решења о суђењу, али је то решење неправилно у томе погледу, што између парничара није постигнут споразум, те се нису по закону могли ни спорити пред избраним судом. Избрани суд, приступајући послу као и сваки други, дужан је да 0цени претходно своју надлежност по закону."

Судије избраног суда. Ове судије бирају, по правилу, сами парничари (88 435 и 436 Гр. С. П.), а само по изузетку полицијска власт: ако се парничари у избору судија Ba, O-

бавезни избрани суд не сложе (8 | 437 истог закона). | Број судија различит је, и зависи од тога да ли је у питању обавезни или необавезни избрани суд: у првом случају он не може бити мањи од 3 ни већи од 5, (5 435 РГр. О. РО а у другом случају он може бити колико тод хоће парничари (8 436.). Према, 5 435 Гр. (О. П. у случаје- : вима. обавезног избраног суда: „Сваки парничар има право изабрати | по једног или највише два судије, а обојица, једног за председника, а ио- | ред тога. још сваки по једнога, који би судије у случају њихове препре- O ке заменили.

„Треба приметити — веле O Перић и Др. Аранђеловић y GBOM поменутом делу (стр. 56) — да 5 435. вели: „Сваки парничар има право изабрати по једног или највише два судије,“ због чега се поставља, питање: да ли је законо- | давац под речи парничар разумео | свако лице у спору заинтересовано, или само парничну странку Ако је први случај, онда —- a DM. то што у једном спору може бити | више од два зажнтересована лица — избрани суд могао би бити са- | стављен 'из онолико судија колико | има у спору заинтересованих JIHца односно, евентуално, из два, пу- | та, више судија, него што Тих JIH- | ца, има, више један председник. У другом случају може бити са | председником највише пет судија, пошто парничких страна може бити свега две, а ако буде споредних умешача (интервениената). ови се придружују једној од њих, И из- | бор учињен од стране једног паржичара важи и за умешача, (умешач не би имао право да бира судију за себе). Наше мишљење je, да је законодавац овде узео парничаре као парничне странке. Ми