Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

може се приступити попису ј мери принудног извршења. (B. Попис, Продаја.)

O едољине законске одредбе одно: се поглавито на извршење судских одлука, по предметима, новчаних тражбина. За извршење осталих судских одлука постоје специјални поступци, који се примењују на ове – случајеве:

а) Одлуком је досуђена нека ствар · поцменце. О овоме постоје ова за– конска наређења у Гр. С. П.:

„S 491. Ако је каква покретна ствар поименце досуђена, и она у рукама. осуђеног буде, полицијска власт ће је од њега одузети, и ономе, коме је досуђена, предати“ и ; пе 492. Ако је ствар међутим у “руке другог прешла, и овај је пре-

дати не би хтео, онда ће власт онога, коме је она досуђена, бе·лешком на пресуди о томе известити (S 221 грађ. законика)“. (В. Државина.)

6) Одлуком је досуђено право на неку непокретну ствар. Овај случај _ предвиђају:

: „S 493. Ka осуђени неће сам по пресуди свом парничару да уступи какво непокретно добро y сопственост или она ~ уживање, власт ће га из притежања тог до“ бра истиснути и коме је досуђено предали“, и

68 494. Ако се непокретно ДО–_бро, које је парничару као његова својина досуђено, налази у рука-| ма другог, н. пр. закупца, који је уговор свој с осуђеним, као пре“~ Ђашњим тосподаром, прибележио, онда, ће власт закупцу наложити, _ да он сада закупну цену, у коли~ ко је није издао, новом господару _ полаже и само „добро по свршетку

226

вршење, и Тек по њиховом испуње- |

>

в) Одлуком је досуђена службеност на непокретном добру. Овај случај предвиђен је 5 495., који гласи:

„Пресуда, којом је тужитељу службеност на непокретну | ствар досуђена, извршује се: кад полицијска власт узме „ON осуђепог признање, или ако га неће да да, или да, се потпише, кад сама, власт начини протокол и потпише се, да је осуђеном забрањено противну страну у уживању тог права узнемиривати“.

У својој Теорији грађанског судског поступка – (стр. 519) Андра Ђорђевић поводом овог законског прописа вели:

„Ако би пак осуђени о парничар и после забране полиц. власти противно поступао, он ће бити кривично кажњен за непослушност према :'наредби власти, а одговараће и за накнаду штете противном парничару, ако би ове било“.

Дела за непослушност према наредбама, власти предвиђена су у глави 33. казн. зак. („О иступљенима због непослушности према полицајним наредбама“) али се у њима. не предвиђа овај случај. Он није предвиђен ни у осталим прописима К. 9., а не може се подвести ни под 5 326 ов. зак., јер се овај законски пропис односи само на наредбе општег карактера. Према овоме, овај случај не може се казнити као не послушност према наредбама, власти

јер га закон као такав не предвиђа — али се може казнити по другим прописима казн. зак. Ево шта. о TOме вели Др. Драг. Аранђеловић y својој расправи „Шта се не може узети у попис за извршење судских одлука:

„Шта ће, дакле, бити, _настаје питање, кад дужник неће да трпи