Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Инт

pec, Tako и за, Чнтерес на интерес, према 58 603 и 604 Гр. 3., и суд не може ту стопу смањити.“ Противно овој одлуци Ж. Перић тврди — по нашем мишљењу сасвим умесно — да, интерес на интерес не може, по 5 602, бити већи од 6% „па ма се Чначе на главницу % други уговорио." (Облигационо ~ право, стр. 64.). У 5 604 а прописано је:

„Ако је поверитељ допустио да интерес (лихва) достигне главно, онда, интерес престаје тећи. По од дана, кад је тужба суду поднесена, може се интерес наново траЖИТИ. Од овога се изузима давање новаца под интерес из каса државних и јавних фондова, за које постоје нарочити прописи."

„Законодавац је — вели Ж. Џерић у торенаведеном делу | (стр. 63) — одредбом из 8 604 а узео у заштиту дужника, коме је интерес достигао и престигао главницу, кривицом повериочевом, и који (дужник) се сада, налази у једном стању близу презадужености. У

инересу тога, дужника законодавац лишава, повериоца, оног интереса који пређе тлавницу, и то интереса који није плаћен. О плаћеном интересу 5 604 а ~» не говори".

Интернирање. Према чл. 10 Устава, ниједан грађанин не може се „заточиту у једном месту, осим у случајевима, које је закон изречно предвидео.“ Према, чл. 6. зак. о заштити јавне безбедноси и поретка, у држави: „ЈЛица, која се у скитњи, пијанчењу или блудничењу ухвате, а не могу доказати да, се 'на, поштен начин издрисавају, казниће се због тога, затвором до три месеца, а, осим Тога, као лица, морално посрнула; и склона, врше-

255

Исв |

њу кривичних дела, могу бити упућена и после издржане казне у завод за принудан рад. Малолетна лица, ако не би била осуђена на казну, упућиваће се у завод за васпитавање у којем тако лице може остати највише пет година,“ ажо није навршило 16 година живота, иначе до пунолетства."

Исељавање. — Исељеничко питање регулисано је законом о исељавању, од 30 децембра, 1921 г. (Ол. Нов., Бр. 39—1922) и Правилником Мин. С. П. за извршење овог закона, од 30 јуна 1923 т., Бр. 71516 (Сл. Нов., Бр. 184), са изменама и допунама, | од 1. дедембра 1994. г., ИБр. 60 (Сл, Нов., Бр. 11.-2.-1925.).

По 5 4 закона, „сва брига око исељеника, поданика, Краљевине Орба, Хрвата и Словенаца“ спада у делокруг Мин, С. П. и њену подређених органа, „а по 8 1 Правилника, исељеничку службу обављају: 1. Министарство Социјалне Политике (Исељенички Одсек) са Исељеничким Интерминистеријалним — Саветодавним Одбором; 2. Исељенички Комесаријат; 3. Исељенички надзорници, лучки чеељенички надзорници, железнички % бродски исељенички надзорници, и 4. Исељенички – изасла- ници у иностранству.

Надлежност ових власти прецизи- | рана, је Правилником (858 2—7), а, за, лучке исељеничке надзорнике (комесаре) законом је још прописано:

„Ови Комесари јављају све недостатке ~ надлежним – полицијским властима и уређују их споразум- | но с њима, или ако овог споразу- | ма, постићи не могу, јављају их своме надлежном · Министарству, које поступа у споразуму са Министарством Унутрашњих Дела и Саобраћаја“ (8 9).