Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

· Ист

јединих о одељења и управитељ Мајданп-ПЏека); и

3. Окружни судови са судом вароши Београда“.

Према 5 20 овог зак. кметови односно општински судови дужни су, у местима где нема државне полицијске власти, „влочинства и преступљења истраживати и своју не· посредно претпостављену власт полицијску одмах извештавати, а међутим се старати да се траг злог дела не изгуби и да кривац не утече“.

У местима, у којима постоје срески и градски судови, ислеђење злочина и преступа спада у њихову надлежност. Полицијске и општинске власти у овим местима њихови су помоћни органи, (8. Градски и срески судови.)

Паред злочина и преступа, о предвиђених општим казненим законом, полицијске власти још су надлежне за извиђање извесних злочина, и преступа казнимих по специјалним Заронимај) (о шумама. (чл, 127); 0 гаштити 0д сточнит зараза M. O мерама за угушивање тих зараза (58 43 и 46); о заштити од говође куге % о угушивању те заразе (5 37); о риболову (чл. 42); о лову (чл. 28); 0 унапређењу воћарства (чл. 57 правилника, за извршење овог закона); рударском (чл. 122); 0 заштити. јавне безбедности џ поретка у држави (чл. 1, 2, 3, 8, 9); 0 сузбијању скупоће животних намирница % несавесне спекулација (чл. 17); 0 заштити индустријске својине ~ (чл. 145, 148); и т. д.

Полицијске власти надлежне су, као редовне иследне власти, за извиђање и оних злочина и преступа по специјалним законима, за које у 3акону није ништа речено које ће их власти извиђати (закон о држању и ношењу оружја, одржавној Архиви, JL. 0).

977

Ис

У колико за, ова, дела, нису прописани специлајни поступци | (као Н. у закону о шумама), она, се извиђају по закону о поступку суд. у кривичним делима (8 1 овог зак. и 0. К, (0. Бр. 9329/1891 год.).

Има, најзад, и таквих кривичних дела по којима су иследне власти дужне само подносити тужбе судовима, који су надлежни за, њихово извиђање и пресуђење. (Ова дела предвиђена, су појединим специјалним законима: о штампи (чл. 44); 0 зборовима и удружењима (чл, 31); 0 општинама (чл. 160); о избору народнихт посланика (чл. 116), и Т. д.

Општа правила за челеђење злочиних % преступних дела.

Ова правила изложена су у глави првој зак. о пост. суд. у кривич, делима, а међу њима најважнија су:

1. „Нико не може бити осуђен u сажњен. за злочинства и преступљења, докле не буде његова кривица по правилима овога законика иелеbena u пресуђена". (5 1).

Овај основни принцип код кажњавања кривичних дела тенералан. је, и важи за сва кривична, дела у опште, јер по чл. 7. Устава: Нико не може бити осуђен, док не буде надлежно саслушан, или законим начином позван да се брани“,

0. 0. С. К. С. Бр. 10.531/1899 г. објашњено је:

„Ни за иступ из 8 154 грађан, суд. пост. не може председник. суда, односно председавајући судија, осудити парничара несаслушаног | и ако је та. казна административне природе, јер то би било противно 5 130а кривич. суд. поступка и чл. 11 Устава“ |

% Реч је о Уставу од 5 јуна 1903"год. – из кога је узета одредба чл. 7. данашњег Устава. ;