Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj
| _
У случају, да нису испуњени сви претходни услови за подизање ма какве грађевине на обали, извештаваће о томе најближу поли-
пијску власт и Дирекцију Речног |
Саобраћаја.
5 23. Сви пловни објекти без разлике: бродови, тегљенице (шлепови), дереглије и чамци преко 20 тона носивости морају имати „Дозволу за пловидбу“, коју издаје Министарство Саобраћаја (Дирекција речног Оаобраћаја). ' За. дереглије и чамце до 20 тона изда-
ју споменуту дозволу Капетаније |
Пристаништа, у чијој области живи сопственик. () свим издатим дозволама слаће Капетанија Пристаништа, при закључку сваког месеца, Министарству Саобраћаја | (Дирекпији Речног Саобраћаја) извадак из свог регистра.
И све остале дозволе, издате од Министарства. Саобраћаја, (Дирекпије Речног Саобраћаја) морају се регистровати код Капетаније Пристаништа, у чијој области живи сопственик. објекта.
Дозволе га купатила и водениде дају политичке власти, | односно речно—инжињерска | звања. Капетани пристаништа одлучују у комисијама места за купатила и воденице, како не би сметало бродарском саобраћају,
Дозволу за рибарење дају оне власти, које су по постојећим законским прописима у дотичним
покрајинама за то надлежне.
5 32. Без дозволе | Капетаније Пристаништа строго је забрањено у пристаништу пупати из топова, пушака и из ма којег другог оружја. Исто тако је забрањено
2 бадање ватромета.
Шетње на осветљеним чамцима и свечаности на води и обали У
_ пристаништву или речном срезу,
Полициски Речник
Кап“
могу се изводити само по одобрењу Капетаније Пристаништа споразумно са политичко-полицијеким властима.
5 33. Забрањено је бацање смећа (пепела, згуре, остатака) у при5 36. На писмени захтев Калпетаније Пристаништа ~ заповедник | брода дужан је предати свако лице од свога особља, o
На захтев какве власти (преко · Капетаније Пристаништа), дужни су заповедници путничких бродова предати и путника с брода.
5 38. Свака већа и дужа оправка чамца, воденица, дереглија и т. д. на сувом, 'мора се пријавити · Капетанији Пристаништа. :
5 41. По Међународном Праву страни трговачки бродови подређени су суду оне државе, у чијим се водама, налазе, и то не само за прекршај и злочине почињене од бродарског особља и путника Ha” копну, него, и за прекршај и зло чине, који се догоде на броду за · време боравка у ~ територијалним водама. Обичај је да се прекршаји и злочини, почињени на страном броду, препуштају на решење конзулатима или заповедницима њихових ратних бродова, ако се у пристаништу налазе, но од тога се обичаја одустаје, ако ови прекршаји и злочини тангирају интере- · се државе чији је териториј или њене држављане; или, ако конзу-
лат или заповедник брода. замоли ~
посредовање наших државних вла- сти. Разуме се, да надлештва државе, чији је териториј, имају | права у оваквим случајевима, предузети све погребне кораке, па и | преметачину брода, | O предстојећем истраживању и- | мају да обавесте конзула дотичне | државе, чији је брод — или запо-