Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

"проношење дела, већ чињенице опште. Вели се на име“ ма шта предузима или говори“, Те на тај начин клевета владаоца може постојати и онда, кад не може бити ни товора о клеветама поданика. · За тим клевета владаоца постоји не само онда, кад се навођењем може изазвати мржња или презрење, већ и кад се њиме може изложити и подсмеху. На тај начин није од клевете заштићена само морална част владаочева, већ и друге врсте части, у колико га напад на, исте може изложити подсмеху. Кад га пак овај напад може изложити подсемеху, фактичко је питање“.

_ Одлукама Касац. Суда објашњено

je: |- js а) „Џсовање владаоца кривица је

из 5 91 6) К. 3." (Бр. 2898 — 1876);

6) „Према последњем одељку 5

91 6 К. 3. утврђен је посебни минимум казне за дело из овог законског прописа. Према томе, општи минимум се овде не може пи

у ком случају применити, јер он важи само за она дела, где посеб| ни минимум није одређен“. (Бр.

5643 — 1910 т.) ;

в) „У последњем одељку 5 9106

К. 3. казато је, да се казна „ни у

ком случају“ не може спустити

испод најмање мере, која је тач-

но одређена у претпоследњем 0-

дељку истога законског прописа“.

(Бр. 675 — 1921 г.).

3, Клевеша надлешллава, чолишичкик шела и службеника, Ово Дело предвиђено је у 5 104. К. 3. који гласи: „Ко речма, печатаним или непечатаним писменим саставом „ликом или ма каквим другим изображењем или знацима увреди какво надлежателство или – политичко тело, или чиновника или званичника државног, или поротника, И-

ПИ Ва ИАТА У

ли Изабранота, судију, сведока или вештака, или јавног служитеља приликом званичног рада, или изван места надлежателства но у гмотрењу званичног рада уопште, да се казни затвором од месец дана до две године. Исто тако да се казни и онај који то учини спрам Народне Скупштине или појединих чланова њених или спрам изборне скупштине или бирачког одбора или појединих одборника њеГОВИХ. Ако би увреда садржавала клевету, може се казнити до три године затвора.

У свима овде изложеним случајевима увреде јавних надлежателстава, политичких тела или наведених лица, може _ полицајна. власт сама и без тужбе увређенота кривце суду на осуду предавати“. (В. чл. 103. зак. о изборима нар. посланика).

Дела предвиђена овим законским

прописом, управљена су непосредно против општег интереса, и као таква издвојена од обичних увреда и

клевета, и увршћена у злочинства и преступлења противу закона, власти и јавног поретка (гл. Х).

, Да би се могло рећи, да су увреда и клевета именованих лица, извршене „„придикољ званичног. рада“, потребно је: 1. истовременост између званичног рада и извршења ових кривичних дела; 2. да је увредилац одн. клеветник био · присутан званичном раду, кад је увреду и клевету извршио. Увреда и клевета из 5 104. постоје без обзира на то, да ли је овај рад био законит или не.

Да би се могло рећи, да су увреде и клевете извршене у односи на званични рад, потребно је да оне имају за основицу или за предмет званичан рад оних лица, било

Кле ;