Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Кра

притежање са детенцијом и закључују“: „Довољно је да постоји такав однос према ствари, да се према обичном тоћу догађаја може узети, да постоји. могућност располагања ca ствари“. (Пројект и мотиви, стр. 581).

У свом делу Немачко Казнено празо

(посебан део, књ. П, превео Др. Душан М. Суботић), чувени криминалиста, професор Др. Бернер, вели: „Под притежањем се разуме моћ располагања у врло пространом смислу. Мисли се на чисто стварно господарство, тако да се не захтева знање о томе, где је ствар, па чак ни да ли ствар постоји. Ово стварно господарство може се тако ограничити да у погледу животиња, зависи још само од навике њиховог повратка. Најзад није потребно, да је притежање искључиво“,

И ако се притежање у кривичноправном смислу на први поглед поклапа са државином у приватноправном смислу, ипак између њих постоји знатна разлика.

Док је за појам државине потребна, воља, да се ствар држи као своја, и довољна могућост да се с њом може факшички располагати, дотле је код притежања у кривичноправном смислу ова воља споредна, па чак и непотребна, а главно је могућност сшзарног располагања. са, ствари, односно могућност вршења сиварног господаретва над њом, Из овога излази да једна ствар може бити у државнини једног, а у притежању другог лица (н. пр, слу· жавка којој је господар дао извесну ствар да је под кључем држи у свом куферу, благајник који једини “ има кључеве од касе и т. д.).

За појам крађе без утицаја је ли _ је притежавање прибављено на ирав-

261 Кра

но допушлшени начин или не. Према, овоме, као крађа има се сматрати и случај кад :се украдена ствар украде од крадљивца.

Тако исто безутицаја је да ли се ствар налази у притежању физичког или правног лица, јер ово последње може располагати с њом преко својих органа.

„Једна иста ствар може се налазити у притежању више лица. Могуће је, да су она сва само притежаоци, или да су нека и држаоци. У оба случаја извршио је крађу онај од њих, који би прекинуо притежање осталих, учинивши тако себе јединим притежаоцем, т. ј. који је себи прибавио искључиву моћ располагања, дотичном стварју. Тако помоћник у једној трговачкој радњи је притежалац робе, коју он има продавати, заједно с осталим помоћницима исте радње и с њеним сопствеником, који је и држаладц. AKO OH OH коју ствар из радње узео и закључао у својему куферу, тиме би извршио крађу а не утају, ма да је био њен притежалац“ (Основи кривичног чрава од Др. 'Т. Живановића, посебни део, књ. ], стр. 157).

· Излази, из наведеног, да предмет крађе не могу бити ствари, које нису ни у чијем притежању (S 165 Гр. 3.). Овде спадају и изгубљене ствари (55 242 Гр. 3. и 5 230 К. 8).

„Изгубљена ствар — вели професор Бернер у наведенои делу (стр. 187) — није више у притежању, те је према томе находник не може украсти. Само она мора у сшва– ри бити изгубљена, ишшчезла из моћи располагања њеног држаоца. Ако некоме иснадне какав ствар, и други је одмах дохвати, то у овој радњи постоји крађа јер ствар није још потпуно ишчезла из моћи