Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

ки лекар записан у именик (листину) лекара надлежне лекарске коморе као њен редован члан, и да нспуњава ове услове: а“) да није под старатељством; 6") да, има завичајно право у којој општини Краљевине; Bi) да је свршио медицинске сгудије и добио диплому на једном од универзитета, у Краљевини, и г') ода. је практицирао по довршеним медицинским студијама на начин и за време, како је то у посебном закону прописано.

Иноземске дипломе O стеченом докторату целокупног лекарства морају се нострифицирати на којем свеучилишту у Краљевини, које има медицински факултет. Нострификације нису потребне за свеучилишне професоре и доценте, који су из Ин“: земства позвани на које свеучилиште у земљи, као ни лекарима који су вршили лекарску праксу у Краљевини прз ступања. на снагу У редбе (чл. 1);

6) Иноземни лекар може вршити своју дужност у Краљевини само као конзилијарни лекар у појединачном случају, и то на позив домаћег (нашег) лекара. Позвани лекар мора имати медицински докторат иноземног свеучилишта (чл. 9).

в) Лекар, који ступа у државну или другу јавну службу, мора се у року од месец дана уписати у именик надлежне коморе (чл. 3);

г) Од уписа у именик одбијају се лекари: а") који су изгубили дипломе по одлуци факултета од којих су их добили, или по извршној осуди

за какво кривично дело, и 6) услед осуде Дисциплинарног Суда надлежне лекарске Коморе. Жалба против одлуке о одбијању подноси се Дисциплинарском Сенату при М. Н. 3., у року од осам дана по пријему одлуке одбора Коморе. Одлука Дис-

Лек циплинарног (чл. 4.);

д) Сваки упис и брисање у лекар-

ском именику мора одбор лекарске Коморе у року од осам дана јавити

Сената извршна dje

највишој санитетској власти своје територије ради обзнане у Сл. Hoвинама, (чл. 6); | ђ) Чланом 7. прописано је: „Лекаром се сме звати | само

онај, који је испунио погодбе предвиђене у чл. 1. ове уредбе. Комори су потчињени у погледу вршења приватне лекарске праксе такође и сви војни лекари на територији надлежне коморе.“

П Права и дужности. лекара.

По чл. 8., сваки лекар има, право

вршити лекарску праксу | на целој територији своје Коморе, а по чл. 9. могу је привремено вршити и ван ове територије у случајевима; = аг) при замењивању другог лекара; 0%) за, време бањских сезона, в“) при позиву на конзилијум или, по нарочитој жељи болесника или његове породице; г') при уговореним јавно правним обавезама, као н. пр. код железнице; д') ако се сједине две или више комора; Ђ) у граничним општинама са општинама – суседне коморе. · Члан 10. наређује да се лекареке сведоџбе имају издавати на начин како је то у посебном закону о санитетској струци прописано, и преда виђа, да ће нетачно и неверно издавање OBHX – сведоџаба – кажњавати Дисциплинарски Суд, али се ове казна не може — бар не на територији пређашње Краљевине Србије — применити на случајеве које предвиђа, 5 159. К. 3.

Уредбом је још прописано:

„Чл. 11. Сваки лекар, који ce није изрично одрекао вршења, лекарске праксе, обвезан је у случа~