Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Лек“

6) Тач. 15 чл. 12 истог зак. и распис Мин. Н. 3., од 31 јула 1919 т. Бр. 14303 (Сл. Нов., Бр. 83), по којима су срески лекари дужни да сиромашне грађане (који плаћају испод 15 динара год. непоср. порезе) лече бесплатно;

в) Чл. 3. закона о служби епидемијских лекара, који забрањује овим лекарима, наплаћивање ма какве награде од лица оболелих OJ епидемије;

г) Чл. 1 зак. о лекарској помоћи у болници, који забрањује примање или тражење награда за лекарске услуге учињене у болници.

д) Чл. 92. закона о оснивању – Посебних санитетских установа за, HCпитивање и сузбијање заразних 60лести и давање бесплатне лекарске помоћи, који гласи: „лекарске услуге у овим установама су бесплатне,“ (В. Здравље.)

Тач. 9. чл. 16. ЗУССЧНЗ. прописано је:

„Ако лекар приватни буде позват да лечи сиромахе, које OH иначе општински или државни лекар, по званичној дужности, морао лечити бесплатно, онда је приватни лекар дужан у месту свога, становања, то учинити, али за, половину законом – прописане таксе; ту ће му награду исплатити она каса, која плаћа, и лекове за, ту сиротињу.“

Кривична одговорност лекара. У казненом и санитетском законику предвиђена. су ова, кажњива, дела, лекара: а) Издавање ~ лажних сведоџаба (уверења). Ово дело предвиђено је у 5 152, К. 3. који гласи:

„Џриватни лекари и видари, који о стању здравља, каквог човека, навалице лажна, сведочанства, за,

Полицијски Речник

417

„Лек

употребу – надлежателства, каквог

издаду, да се казне затвором MO

једне године. Ако је лекар или видар у правителственој служби, да

се лиши звања. И у једном и у ·

другом случају може му се забра-

нити да лечи за неко време.“ „Као лекарска сведоџба O CTqњу (људског) здравља — вели Др.

ТТ. Живановић (Основи кривичног

права, посебни део, KH. 2, стр.

262) — има се сматрати не само

сведоџба. о садашњем стању здрав-

ља већ и сведоџба о ранијим б0лестима, и њиховим . заосталим траговима као и о изгледима, да, се подлегне или не подлегне – извесној болести. О обзиром ка ово има се сматрати као оваква сведоџба, и сведоџба о издржаном пелцовању. Такође спада, овде и вештачка, оцена непосредно запажених чињеница, које се на здравље односе, н. пр. вештачко мишљење

о томе, колико ће вероватно тра-

јати лечење".

Извршиоци овог дела могу бити само лекари и видари, 7. ј. лица која су овлашћена од надлежних власти да врше лечење људи и да: падају уверења о стању њиховог здравља.

Дело је свршено чим је лажно уверење издато; не тражи се, дакле, · до оно буде и употребљено. i

За, виност је потребан ~ умишљај, који се састоји у свести: а) да се даје лажно уверење о нечијем здрављу, и 6) да је ово уверење намењено употреби код каквог јнадлештва.

б) Отказивање лекарске помоћи 2J случају велике нужде и опасности. Ово дело предвиђено је у 8 184 К. З., који гласи: 4

„Лекар, који би, у случају велике нужде и опасности, позван био, па би без довољног узрока,

своју помоћ отказао, да се казни у