Policiski rečnik : Knjiga druga Ž — Lj

Лик

Ликови скаредни. У 5 363 К. 3.

· прописано је: „Да се казни у новцу од пет n O двадесет талира, или затвором до двадесет дана, који бесрамна и скарадна писма или ликове и фигуре прави и направљена јавно свету на углед излаже, или их продаје, или иначе распростире. У исто време такови предмети да му се одузму“.

Ако би ово дело било извршено путем штампе, или којим другим средством јавности предвиђеним чл. 1 овог закона, има се применити чл 49. истог зак. (8. Штампа.)

Лица. По 5 17. Гр. 8.: „Сваки човек сматра. се као лице“, а-у 8 36 истог закона прописано је:

„Под именом лица (особе) узтма закон свако човечије створење, било оно тек зачето, или рођено, мало или велико, било разумно или беззумно. И сам збир и свезу више лица јединствених у призрењу права која она у заједници имају, сматра вакон као једно лице морално, као што је родбина, задруга, општина.

Под wet (persona), као мравним изразом — вели А. Ђорђевић (Систем, стр. 251) — разуме се такви створ, који је способан да буде подмет (субјект) правних одношаја, носилац права и обавеза. А способност бити подмет права и обавеза назива се: личност, коју, пак, треба разликовати од способности за правне радње; јер прва означава апстрактну могућност имати својих права и обавеза, а друга је способ· ност: сам собом вршити своја права и обвезе, сам собом предузимати извршивати правне радње...

Молерна права, за разлику од старовечних законодавстава, нарочито римскога и јелинскога, сва листом признају правну способност сваком

Лиш

човеку, без разлике пола и доба ЖиBOTA. Тако чини и наше законодавство:е 36... Данас више не постоји, у погледу те способности, разли-· ка између слободнит људи и робова, старовечна установа ропства данас је. свуда, осуђена и забрањена. Њу изречно забрањује и наш грађ. зако | ник, 8 18. „Ропства у 080] земљи нема, то јест, нико не може човека у таквој власти имати, да с њим самопроизвољно као са стварима – поступати и располагати може“. |

И у теорији и по нашем HOBHTHB-_ ном законодавству разликују се две“ врсте лица. у правном смислу: 1. фи-“ зичка (природна, реална) и 92. правна (морална, вештачка, замишљена).

NOVO Me ČA

?

1 7 3

1. физичка лица.

Дефиниција ових лица дата, је. пре вим одељком 5 36. Гр. 3., али је она, у колико се односи на зачету децу, нетачна, јер су ови зачеци само будућа лица, и то условно: ако буду рођена жива. Ово је само једна правна, фикција, која има за циљ: а) дао се кривично правно заштити живот детета још у утроби материној (S 168 К. 3. и 6) да му се очувају она приватна. права, у које треба да сту-! пи одмах по рођењу. |||

Физичка личност и правна способност човекова почињу · рођењем ат престају смрћу. |

Да би се рођењем стекла пр способност потребно је: а) да је Де потпуно одвојено од утробе матери не, било природним или вештачк

ња живело ма и најкраће време, с обзира да ли је било способно

даљи живот (85 43 Гр. 3.) и в) д имало човечији облик, т. ј. да HB било Hakaga (monstrum).

но држи се свагда за живо; ко суу