Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

390 жив. ЖИВАНОВИЋ

ли оволико брига приматн на себе човек, који је занет мислима о атентату

На све то, долази нешто, у том погледу: о бризи пуковника Драгутина за своју родбину, сестру и њену депу, као најкрупније, Али то се дознало тек далеко после његове трагичне смрти, 1920. године.

Комисија, која је имала дужност да прегледа заплењена акта (око 200 сандука) аустријске окупационе управе у Србији; гувернемана и окр. команди и других управа, у колико их је ту било“ — наишла је на један необично интересантан акт, који се тиче непосредно породице писца овога дела.

Ово је садржина тога акта: ц. и к. аустро-угарског посланства у Штокхолму (у Шведској).

Штокхолм 31. октобра 1916.

Одлазак госпође Јелене Живановић и њене деце из Србије.

Ц. и К. Министарству ц. и к. Куће и спољних послова.

Господин К. Сандгрен, приватни секретар Његовог Величанства Краља Шведске, посетио ме је и саопштио следеће:

Једна личност, за коју Његово Величанство Краљ Шведске има интереса (неки господин Браун из Нице), згамозио је код Височајше личности, да би она интервенисала код ц,и к. владе како би извесна госпођа Јелена Жавановић, доб ла дозволу, да се, са својом децом, пресели из Србије у Швајцарску, пошто то. чини пожеланим стање њенога здравља.

Госпођа Јелена Живановић, супруга је, сада у Нежидеру интерниранога српскога Дожавног Саветника Живана Живановића. Она станује у Крушевцу у школској ул. 12. а у Београду у улици

! Показало се при детаљном прегледу ових по броју и тежини огромних аката, да у њима није било онога дела, који највише интересује и нашу државу и појединце, како оне, који су патили, тако и оне, који су своје интересе удружили са интересима непријатеља. Акта судска, полицијска, као и оперативна, била су по изречној наредби пред коначно напуштање Србије пред улазак наше војске, за времена одаслата у позадност, на територију Аусгро-Угарске, па и дубље, ван наших оупационих линија, обратно, на аустро-угарских територија. За та важна акта, у једној нађеној наредби крушевачкој окр. команди, стоји, да се одмах у позадност уклоне, а иначе да се уепаззисћ уегђгеппеп, т. ј. поуздано спале.

Но, и у нађеним актима било је обилна материјала за оцену и управе окупације у административном и 'нарочито привредно-економском погледу, који је начин сав управљан на што веће- експлоатисање свега што Србија има: приноса радне снаге, шума, руда, стоке. плодова п свега другог. Да би се ово стање знало, вршени су врло чести пописи свега и свачега.

Комисија је брижљиво све прегледала и важнија акта по разним струкама, слала је дотичним нашим Министарстзима, а понеке од истор. вредност Државном Архиву, као н, пр. наредбу : да се евакуише, чим се непријатељ (Срби) примакне окупираној зони; да се све намирнице изнесу, таоци узму, а народу објасни, да се