Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ · 43;

овако изречне воље и самога Глав. Одбора и његова органа. Што је овај члавак пуштен на четрдесет и осам сати пред саме изборе, није било без разлога; јер се тиме хтело да се олабаве везе међу гласачима и једне и друге, у колико се успело да што ближе и јаче комбинују Либералне и Напредњачке поверенике (у окрузима). и гласаче (по варошима).

Но на реду је да изнесемо прави огдте де Баја е, изборне прогласе зараћених Странака: радикалне и либералне. Напредњаци нису ни имали никаквога прогласа; а напред смо казали и зашто. Прво су са својим прогласом изашли радикали обраћајући се „Бирачима радикалним“ на дванаест дана пред изборе („Одјек“ бр. 62., 10. маја); а доцније, на седам дана пред изборе и Либерали („Српска Застава“ бр. 58. 16. маја), обраћајући се „Либералима“, и једна и друга страна ословљавајући своје пријатеље са „Браћо!“.

„Противу овога стања и ове политике — говораху Радикали у своме прогласу пошто су прво бацили поглед на ближу прошлост до пада радикалне владе — Радикална Странка, као народна странка, која је сва ова зла и све ове несреће предвиђала, дужна је уложити сву своју снагу, протествовати свим законитим путовима и средствима, те колико може сачувати отаџбину, да не срља у пропаст. Патриотизам и љубав према задатцима Србије и њеној улози у Српству, налажу јој, да заборави на све сметње, на сва кињења и гоњења, на све сплетке и потварања, па да на дан 23. маја ове године уложе сви листом протест противу овога стања и противу ове убиствене политике.

„Тренутак, у који се народ позива на изборе дакле, необичан је.... Али, поред свега тога, с обзиром на важност садашњег тренутка, налазимо да народ треба и овога пута, 23. маја 0. г. својим гласом да протествује противу гажења закона и устава, да учини очигледним за све, и свакога, све незаконитости, фалсификате и насиља, који се данас употребљавају, да се дође до неке вештачке и измајсторисане Скупштине; да изјави, како ову земљу може спасти од пропасти само законитост и чиста, уставна слобода. За то се и обраћамо на све радикалце без разлике положаја и стања, који само имају по закону право гласати и бирати, и позивамо их, да у одређени дан дођу на гласање.“

Прилично меланхолично испао је овај проглас радикалног Глав. Одбора, који је поновљен и у идућем бр. 63. „Одјека“. Ми смо из њега донели само важнија места. Проглас нема никаква потписа, па ни колективнога од стране „Главнога Одбора“. Да ли је овој код радикала неуобичајеној кроткости узрок сумња у своју снагу па и у успех; или је то углађеност, коју већ одавно показује Странка која је била дуго на влади и жели опет власт; или је најпосле ту у игри био сам страх, то нека остане овде нерасправљено. Доста то, да цео утисак од свог прогласа видно показује да су Радикали много — спустили дурбин.

Са свим другојачије звони Проглас Либерални, који је своју оштру страну окренуо против радикала и радикализма, а према