Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 4, Druga polovina vladavine kralja Aleksandra I do ugašenja dinastije Obrenovića : 1897-1903.

КОМБИНАЦИЈА УМЕРЕНИХ ЕЛЕМЕНАТА НА ВЛАДИ — 59

свакад били предлози популарни, не пропадну. Нећемо овим да кажемо, да је и влада остајала без икакве иницијативе. И њој је остављено да се брине о пословима, да подноси корисне предлоге, каквих ће доиста и бити; али све то није ни за тренутак ни могло“ ни смело бацити у присенак владаоца, нити учинити, посредно или непосредно, да ко може сматрати, како се он отказао личног утицања на послове, и да тако олабави парламентарна дисциплина, . на коју је Краљ необично полагао, и све уложио да се она ни чим не поремети. Дејство те пажње Краљеве, да се Скупштина не одмете, ускоро ће осетити лично писац ов. дела.

Одмах се видело на првом састанку Скупштине, 17. јуна, који ветар дува а нарочито при избору Председништва, која је почаст пала у део: старом Либералу Сими Несторовићу, посланику“ среза пожаревачког из ШЦрнића, који је изабрат за Председника, а Драгомир Рајовић, као Напредњак, за потпредседника. Од шест кандидата Краљ је ову двојицу потврдио. Први је био човек из народа, други из чиновништва. Први је био познат дугогодишњим посланичким радом, почев од знамените ванредне „Преображенске Скупштине“ за владе Кнеза Михаила 1861., други је био познат као ватрен партизан и човек од велике оданости Обреновићима, за које је морао у време тимочке буне, 1883. и „у крв угазити“. Можда је за овакав избор председништва било и неке закулисне борбе и одупирања, нарочито од Либерала, којима се није свиђао Рајовић; али баш с тога, што се и при том отпору могло овако свршити показује истинитост једнога места у извештају „Српске Заставе,“ бр. 78. са Скупштине где се вели: „Ситуација је на обичну меру. Цела Скупштина изгледала је, по мнењу неких оптимиста, као оно заокругљен хлеб од теста, пре но што ће доћи у пећ. Не познаваше се ни десва ни лева половина. Тако бар тврђаху и у "владиним круговима. Али, што се више улази у посао, све више прижиже, и — вели извештај — пукотине су све видније“. Имаћемо прилике да видимо, да и господарске лопате нису стајале на миру и сваки пут, кад би овај „заокругљени хлеб од теста“ био у опасности да се деформише, одмах би био премазан спремљеним скробом и — вољно или невољно — све је ишло прилично глатко.

Већ је другог дана по састанку своме, 19, јуна, Скупштина могла бити свечано отворена престоном беседом. Ми се нећемо: даље устављати на овоме акту, пошто он садржи у главном мисли, које су већ толико пута исказане од стране владаочеве од 11. октобра до сада. Изузетак су чинила само места, којима се обележаваше пословни део задаће ове Скупштине, који обухваташе нешто од. већ свршених чинова, које је Скупштина имала одобрити', а остало

' У ове прве спадао је и принудни вакон, донесен на основу чл. 56 Устава, 22. марта о. г. којим се Народној Банци декретира зајам од 10,000.000 динара, са одужењем за 10 година, с интересом. Доста се муке видело са Управним Одбором банчиним, док се добио и његов „пристанак“. Но и овај „пристанак“ није могао бити, док нису сви чланови следовали (26. марта) повиву и отинли у — двор. Ту су чули мало ласково „објашњење“ од стране круне, услед чега је све то нужно: