Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

180 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

„огорчену борбу, која је у даљини навештавала буру“. Јоштпа! де Сопзгаппор!“, лист полузваничан, који је у Цариграду излазио на француском језику и намењен за ширу европску публику, почев од представника вел. сила у Цариграду па даље, тај је, дакле лист отпочео 25. јануара, 1861 год. ову опаку кампању. „Са пуно охолости говорило се ту о Србији и о њеном Кнезу тоном вређајућим...“

Одговор на оваква изазивања буде поверен младоме Ристићу; У низу чланака, који су излазили у „Српским Новинама“, почев од јануара 1861. год. Ристић је, стопу по стопу, одбио и сузбио ове нападе, вративши Турцима мило за драго, прешавши по том у офанзиву, у напад. Прилика је била згодна, а нетражена и неизазвана са српске стране, да се овога пута и Турцима каже, колико им је лажно и неверно стајала на срцу и срећа Србије и сигурност свију њених владалаца, од ослобођења па до ступања Кнеза Михаила по други пут на престо. Употребљени су историјски податци, па и сама званична преписка, где је било нужно, да се турска перфидија обелодани.!

Успех је био потпун, поражавајући за изазиваче. Цела полемика одјекнула је на далеко, и европска журналистика назвала ју је „манифестом Кнеза Михаила“ „што је она заиста и била“, вели сам писац њен (књига !. стр. 47),

Ова кампања имала је значаја по Ристића лично. Док је он своје погледе о „Законитости“ и „Реформама“ износио на своју руку, констатујући и сам, да Кнез њихове закључке „није до краја делио“, дотле јс овде.он био непосредан тумач и кнежевих назора.

Непосредно познанство и управо зближење између кнеза Михаила и Јов. Ристића, било је, дакле, овога пута, без икакве мистериозности и без жртвовања личног поноса, потпуно извршено. Кнез је познао, да у својој близини има човека спремна, способна, коме се, кад кад могао и непосредно поверити, у некојим питањима, која је, као што ћемо доцније видети, Кнез сам за се расправљао и свршавао, или се желео оријентисати на дискретан начин. Да ли је то изазвало суревновање у Ристићевих другова 2 Ко то зна! Али је један закључак овде допуштен. Кад се зна судба осталих представника либералног правца у ово доба, а нарочито позније — када је Ристић одвојен од полит. вртлога у Србији и отишао на значајну позицију у Цариград — може се закључити, да они нису ишли свакад у корак једни с другим... Али се, с друге стране, мора с поузданошћу констатовати, да без ових веза с Кнезом, Ристић не би био оно, што је у току времена, и ако својим трудом, постао.

Ускоро за тим Јов. Ристића су очекивале две нове мисије, пуне части и одликовања за њега, мисије, које су за данашњи на-

1 Ми се не можемо упуштати у детаљ ове важне и интересантне полемике, како је она вођена са обе стране. Она се налази цела у „Српским Новинама“ од јануара, издаље, 1861 године, За нас је овде она главно као догађај у јавном раду Јов. Ристића онога доба; а ва историка је податак око шта се све морало, ма и на одстојању и преко новина, препирати са Високом Портом, и бранити своја државна права и земаљску сигурност.