Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

184 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

узрок, те је један од мислилаца свога доба, одличан родољуб српски и најбољи познавалац оностраних прилика, Јован Ђорђевић, · могао о тамошњем прваку Светозару Милетићу изрећи свој суд, по ком ће „Српски Народ имати Милетићу више да прашта, но да благодари !“ | У великој драми Српског Војводства, које има своје рођене јунаке у својој средини, и при његовом првом васкрснућу (1848.) и при покушајима да се оно понова (1861.) васпостави, уткано је и име Јована Ристића, и то на начин похвалан, на начин витешки прво; а по том на начин, који је јасно одавао будућег државника, који се тада постепено јавља на политичком хоризонту у Србији. |

Но пре. но што ће Јован Ристић поћи стазом, која ће га одвести његовој сталној каријери, у области спољне политике, видимо га још једном, као млађег човека, да скреће у послове чисто унутрашње природе. То је било о Преображењској Скупштини, исте 1861. године, на којој је Ристић био секретар, изабран Скупштином, а као кандидат Кнеза Михаила, о чему смо на свом месту напред (стр. 73) говорили.

Рад Јована Ристића на Скупштини, морао је и ту бити веома значајан, кад му, Народна Скупштина, при свршетку свога рада, нарочитим актом захваљује на том његовом раду и труду.

Г. Јовану Ристићу, начелнику попечитељства унутрашњих дела, секретару Преображењске Народне Скупштине.

Преображењска Народна Скупштина, ценећи труде ваше, поднесене са великим пожртвовањам здравља свога за време петнаестодневне радње њене, као и патриотско заузимање ваше за интересе народа и отечества, актом овим изјављује вам свечано захвалнозт своју с уверењем, да ће се она вазда сећати разборитих и мудрих разлога, које је имала прилику слушати од вас при саветовању скупштинском и честом објасњавању различних питања.

Одајујући вам заслужену правду ову, Скупштина је уверена да ћете ви кроз цео живот свој остати на јавно осведоченој латриотској стази својој, не престајући никада исповедати начела Преображењске Скупштине, начела законитости и свестраног напретка земаљског.

Ме 141. У Крагујевцу, 20. августа, 1861.

(Долазе потписи: председника, подпредседника, свију опуномоћених потписника, и посланика крушевачког, који је овде заступио секретара). Навешћемо један податак за оцену држања скупштинског секретара ]. Ристића у питању о министарској одговорности,

У једном савременом листу: у ком се може видети ближе

1 „Видовдан“, бр. 53, од 14. авг. 1861. У истом листу бр. 62, налази се и горњи акт скупштински Ристићу, уз опис последњег састанка скупштинскога и њенога затварања, као што је и опште цео ток рада скупштинског опширно и прегледно и ту пзложен, у сталној рубрицн под насловом „Народна Скупштина“, с додатком: „Из протокола скупштинских“.