Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 1, Od Sveto-Andrejske Skupštine do proglasa nezavisnosti Srbije : 1858-1878

186 жив. ЖИВАНОВИЋ

закона донесених на Преображењској Скупштини, који су својим одредбама, нарочито о устројству Савета и Народне Војске, с једне стране подривали и подрили стање засновано „турским уставом“ од 1838. године., а с друге стављали у изгледи потпуну отцепљеност вазалне Србије од сузеренства Султанова.

Претње су турске могле имати и озбиљан карактер, и ако нису излазиле још из оквира дипломатске резерве. Поред сталности и одређености српске политике, коју је представљао сам патриотични Кнез Михаило, ваљало је и у самоме Цариграду имати човека дорасла и великим тешкоћама тога места и у исто време на висини савремене спреме. Секретар Преображенске Скупштине — чије је одлуке ваљало у првом реду бранити и одржати — Јован Ристић постане тако, у октобру 1861. године Српски Заступник („капућехаја“) при Високој Порти, добије налог да се одмах крене на пут, и стигне на своје ново опредељење 3. новембра, 1361.

Од тог времена настаје мучно, али за Ристића благодарно поље

правога државничкога рада, у ком је он развио сву величину своје интелигенције, рада, који је, крунисан успехом после шест година постојанства све у једном правцу, у правцу патриотском, коме је извор био Кнез Михаило. Заузеће градова, 1867. године, беше круна тих патриотских трудова.

Ми смо у сажетом облику изнели српску акцију око добитка градова, и у Београду и у Цариграду, напред (стр. 126 и даље) у засебном одељку УШ. Немамо, овде, томе ништа више додавати тим мање, што ће будући историк наћи све то детаљно обрађено у писаним делима самога Ристића: Спољашњи Одношаји Србије новијега времена, књига !. и П.. из чијег је пера 1872. Београду, изашло и друго дело „Бомбардовање Београда“, но које, због његовог званичног положаја у то доба, није могло понети и име свога аутора.

Ми смо довде већ могли видети да је Јов. Ристић постао близак Кнезу, која му је поверавао разне мисије и разне послове. Та је блискост ишла до поверљивости. још, кад је Кнез спремао своју беседу, којом ће отворити Преображенску Скупштину, он је Јов. Ристићу поверио свој састав, с поруком, да се очува идеја а да у стилнзацији поступи по свом нахођењу, што је и извршено, како смо напред изнели (примедба стр. 70).

Сличан се случај поновио и 1862. године, када је Кнез послао Ристићу своју беседу, коју је спремио био на случај рата с Турском, после бомбардовања Београда и после самовољнога посту“ пања конференције у Канлиџи. Цео текст ове беседе налази се у Ристићевој књига И. стр. 159 и даље. У писму своме од 21. јула 1862. које је Кнез писао Ристићу у Цариград стоји: „ја очекујем да ми скорим повратите брујљон беседе, поправљен по вашем нахођењу и Т. д.“

С

и

)а ~

1 Српске Новине, бр. 153 од 31. октобра 1861. године. — Ристић причаше, да је Кнев Михаило при ивбору рекао: „А кога би п могли тамо бољег по-

слати од Ристића, који те законе најбоље познаје, те ће их умети најбоље и бранити код Порте“.