Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

КРАЉЕВСКО НАМЕСНИШТВО 147

То је била заслуга Краљевскога Намесништва, што је помирило крајности и извело ове три дотадашње немогућности. Ми пемо ускоро видети, да је доба Намесничке владавине, поред тога што је било примерно уставно, уједно било и остало најлепша владавина под Новим Уставом у опште. Скроз уставно и парламентарно понашање Намесништва, одвојило је не само од изопачених обичаја и практике, која му је претходила, но и од онога што ће му, као што ћемо видети, и следовати. ИМ сами радикали, ма колико да су од 9. августа попреко гледали на Намесништво, не могу му одрећи његову добру вољу и исправност; јер ни радикални историописци неће смети тврдити, да је то тако било само за то, што су они ту били на влади и у већини. Били су онии пре у оба та повољна положаја, али за то опет нису могли указати ни на какав успех, а још мање на неку своју срећу. Показало се, да није довољна само добра воља, па ни бројна моћ оздо, ако нема добре воље и озго. Њу су у пуној мери Радикали нашли у Краљевскоме Намесништву 1889 године.

И за Краља Милана, од 1880 године, било је сталности у систему свога рода. Он је седам година држао Напредњаке, али ту не беше више ни уставности ни парламентарности, а најмање Радикала и њихове већине, која и ако је стварно била ту, третирана је просто еп сапаше,

Владавина Намесништва била је и велика државна школа за бујни Радикализам. Ристић је имао и мудрости и стрпљења, да овај дотле необуздани елеменат, кад га водећи, кад му попуштајући, проведе успешно кроз ту велику школу. Намесник Протић није хтео реметити ову хармонију; трећи Намесник, Белимарковић, није ју сам могао реметити. Ми смо видели, да он није то могао учинити ни после смрти Протићеве, и ако је на ту страну надирао. Преокрет је могао да се деси тек онда, кад су га Радикали својом неразмишљеношћу омогућили и управо нањ принудили да већ више и једном мудром и обазривом Ристићу није остало ништа друго, но да бира између опасности: да Намесништво буде паралисано па можда и сурвано, и покушаја, да се та опасност отклони путем легалним: променом владе и апелом на народ.

И он је изабрао ово друго и промена од 9. августа била је азраз те решености. Ми смо узроке те промене и сувише детаљно изнели, да би нам требало понова враћати се овде на њих.

(С тога ваља жалити, што је неувиђавност, неповерење и нетактичкост са радикалне стране, при свем старању првог Намесника, да то не буде, довела до једног судбоносног прелома, чије су последице ускоро осетили и Намесвици и нова Либерална влада, а нешто даље и сама Радикална Странка, док цела уставна зграда од 1888. није насилно сурвана и притисла на мртво баш једну следећу радикалну Владу заједно са њеном Странком.

Пре него што пређемо на рад нове Либералне владе, мислили смо да је, и поред свега детаља који се на ранијим листовима о Радикалној Странци налази, нуждан био и овај осврт, који обу-

108