Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

168 Е ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

већ била створена два стања, супротна једно другоме. Тражбом својом од 17. фебруара, да се војска дигне из Драгачева, срески начелник, види се, није желео да своју изборну акцију подупире силом. Место усвајања овога предлога, сутра дан, 18. фебруара, на против, стигла је наредба, од начелника и команданта из Чачка, да срески начелник и командир чете, са неколико војника оду у Горачић, и да гледају да мирним путеми начином склоне сељаке да иду кућама, а власти да предаду окривљене часнике своје управе на законски поступак, с тим; да им »Судницу“ нико неће ни дирати, нити за то има потребе. О резултату да се поднесе извештај у Чачак. Но тамо их је дочекао отпор и подсмев: „Уа! уа! Сливничари!“ и да срески начелник и командир чете „могу ићи од куда су и дошли!“ Од овог тренутка представник војне власти узео је на себе иницијативу да цени меру опасности која лежи око суднице у Горачићу. Последица тога била је: да је командир чете Живко Ђорђевић јавио о стању у Чачак и тражио потпору. На тај захтев дошла је сутрадан још једна чета војника под командом капетана Милана Јовина. И ово, што даље долази није потицало од полиц. власти.

Ишло се за тим брзо на посао: 20. фебруара, у суботу, кренуо се у Горачић и стигао судници, командир одреда капетан Милан Јовин, пошгв заједно са ср. начелником, но овај остане код оне фаталне, и у овом целом походу историјске механе, где су се и војници одмарали, ручали пре но што су стигли судници у Горгчићу. Кад је било око 17, по подне, дојури коњаник меха и и јави ср. начелнику: да одмах похита горе судници, где се између војске и сељака десио сукоб и да има мртвих и рањених, Срески начелник одмах с места похита старој судници, где се у велико пушила крв.

Шта је било горег Официр, кад је стигао с војском, позвао је скупљене сељаке да се разиђу. Они, по свом обичају, не схвате озбиљно овај позив, а свој отказ послушности пропрате са увредљивим досеткама, као и два дана раније. Три пута поновљени позив буде на исти начин одбијен. И објашњења, која је официр лојално давао занешеним сељацима, нису ништа помогла. Они су, прибрани око суднице, а окуражени и знатним бројем, стајали узрујани, спремни и да се бију. Командир одреда — М. Јовин онда нареди, да се обали плот, који је био око суднице и који је био препона војсци, а заклон сељацима. Ово је била добра наредба, пошто би са отвореног простора мање отпора у опште било, и сељаци би се, онако прса у прса с војском, можда брзо повукли, ако им већ није била ушла у главу та луда мисао да се и војсци одупру и по старој формули „силу силом одбиј“. Ко ће моћи аналисати сву ону психолошку радњу, с једне стране у „народа“, који је имао наредбе од окружног одбора и партијских првака да брани „своја огњишта“; а с друге стране у војске, којој је такође на нос изашло пузање уз Јелицу и крпање по зими по врлетноме Драгачеву и која није разбирала о законитости или не-