Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

172 | ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

ХХШ

Претходна кандидација трећег Краљ. Намесника. — Питање о личности за трећег Намесника интересовало је подједнако и Намесништво, или боље рећи првог Намесника Ристића и владу, или тачније рећи: један круг првака из Владе и Странке, свакога на «свој начин.

Одмах морамо казати, да су се у овоме важном питању разилазили погледи првог Намесника, са погледима онога „круга првака из владе и странке“. Док је Ристић уставио бло свој поглед на генералу Анти Богићевићу министру војном из онога је „круга“ њему, на постављено питање о томе, именован: Алимпије Васиљевић — тада посланик у Петрограду — као кандидат. А кад је упитао Ристић: зашто баш онг — одговорено је, да „има повише деце“. Ристић је на то избацио кратко и јасно: да и ако он цени Васиљевића као својега давнашњег пријатеља „Намесништво је државна установа, па се као таква има целисходцо и попуњавати, а у сваком случају није Мегзогоппозапзјан т. ј. завод за збрињавање деце и девојака“.

У једној шетњи, писац је све ово одмах чуо од самога 'Ристића. "Том приликом рекао је Ристић ове озбиљне речи: „Зар учињен толики лом, па данас стојимо пред истим онаквим питањима, каква су и изазвала тај лома! Не познају они мене, чини ми се, добро, и не знају, да ја могу за двадесет и четири сата да разбијем целу ову нову ситуацију као срче о камен!“ Ко зна, да ли не би било и боље, да је тако урадио. Али, и у политичким појавама има фаталности, чији је почетак неопредељив, а свршетак непредвидљив. Тако се нешто одигравало и у времену, у коме смо са овим излагањима. Што се тиче генерала Богићевића, први Намесник је основано сматрао, да је он погодан кандидат, а и Либерали не би имали узрока да што озбиљно примете на ову кандидацију. Ристић је опет у једној прилици то своје мишљење мотивисао на следећи начин: упражњено место у Намесништву заузимао је један војник, генерал, па је већ, и с обзиром на наше целокупне немирне прилике, и с тога, нужно не мењати сувише карактер Намесништва; и то ће најбоље бити, ако на то место опет дође војник“,“

Већ ова несугласица на првом кораку, учинила је да се до састанка Скупштике, и с једне и с друге стране, стало са истицањем кандидата. Даље прегоњење око тога, само би заоштравало ситуацију, а томе је сада најмање било време. У осталом — тачности ради — имамо да изнесемо и ово: кад су већ били дошли

! Доцније су извесни људи краља Милана тврдили, а нарочито је у оно време противу Ристића огорчени Никола Јовановић — „Американац“ у својој полемици износио, да је Ристић држао у резерви, и као свог „правог“ кандидата за Намесника, Живана Живановића. На основу чега су ова тврђења била могућа, ми не: знамо; али са своје стране одсудно тврдимо: да је то неистина, која је вероватно, Краљу Милану, по повратку његовом у Србији, требала за његов низ аргумената против Ристића.