Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 3, Kraljevsko namesništvo po abdikaciji kralja Milana i prva polovina vladavine kralja Aleksandra I : 1889-1897.

372 ЖИВ. ЖИВАНОВИЋ

владе, у којима је час избијала чиста радикална црта, час опст сва пометеност и спутаност њихова, из чега се јасно видело, да они нису господари ситуације.

На сам дан нове године, потписана су традиционална општа помиловања, којим се опраштају и предају забораву: „све кривице учињене до данашњег дана путем штампе, као и сва иначе учињења дела увреде Краља и чланова краљевског дома, увреде Народне Скупштине и њених чланова, увреде и опадања Владе и земаљских власти у опште и противстајања власти“. И ако је овај акт био опште природе, он је, нема сумње, у највећем броју случајева добро дошао самим Радикалима. У толико је више другим једним актом, помиловањем „стављених под суд и у притвор“ више грађана вар. Кладова, скинута са јавне дискусије и потрвена неправда, учињена од Напредњака према Либералима кладовскимОко десет првих људи, приликом избора општ. 18. августа 1896. били су испребијани, а за тим оглашени као кривци = похапшени. У Београд су долазиле жене некојих од њих да моле за милост. Заузимањем лично Јов. Ристића ови су се људи тако курталисали беде тек 1. јануара о. г.

Настале су измене у Контроли, Касацији, Апелацији, полицији, па и у посланствима на страни. Ни ту се није дало овласти радикалима. За три последње године створено је већ било једно стање, које и ако се није могло у целости одржати, није допуштено ни да се у целости поништи. Увођени су у службу и радикали, ситни и крупни, али су увођени и нерадикали, или остајали где су из раније били. У Касацију н. пр. дошао је др. Ст. Вељковић за Предс., а у Гл. Контролу П. Михаиловић, поред измене чланова и у једном и у другом телу, са увођењем нарочито и Напредњака, поред кога Либерала, док су на многим местима остајали Напредњаци где су се затекли. М ако је пензионисано неких девет окр. начелника, Напредњака, задржато их је још више у положајима како су и били, а од девет нових постављења било је окр. начелника: 4 рад. 4 либ. и ! напредњак. И ако је, 27. јануара пензионисано 91 ср. начелник, а отпуштено 13 и у ново постављеним, поред задржатих многих напредњака, било је и либерала поред већ знатног броја радикала. И ако се на либерале освртало због некакве „равнотеже“, изгледаше да је Краљ — јер је он, са мин. унутр. дела Мих. Ђорђевићем краљевим човеком у свему сам правио те распореде — нарочито водио бригу да одржи Напредњаке, пошто су се они као Странка распустили били. Тако је могло доћи да је и при реконструкцији Савета — у коме је генерал Анта Богићевић, по пензионисању Мил. Петронијевића (15. фебр.) унапређен за потпредседника и уведен за члана Павле Ј. Шафарик технички пуковник, — после пензионисања Ђоке Пантелића, Панте Срећковића и владике Димитрија, ушао у Савет (8. марта) поред Алимпија Васиљевића и Светозара Милосављевића, и напредњак Драгомир Рајовић, дотле председник Гл. Контроле и председник преког суда у Зајечару 1883. Њихов „џелат“ на Кргљевици, сад или је имао доћи #