Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

ПРЕД КРУПНИМ ДОГАЂАЈИМА 367

као и увек, заузео портфељ министра унутрашњих дела. Остали министри били су: иностраних дела Чед. Мијатовић, војни генерал Коста С. Протић, правде Ђ. Р. Пантелић, грађевине Милан Богићевић, просвете и црквених послова др. Владан Њорђевић, који је заступао и министра народне привреде, и мин. финансија Мита Ракић. Указ о постављењу нове влада носи датум 14. априла 1888. год. дакле дан раније од изјаве Саве Грујића сутра дану Скупштини, о паду Радикалне владе.

Изгледаше, као да се понављају сцене с јесени 1883. И сад као и онда, долази као у пркос радикалној скупштини, Никола Христић; и сад као и онда, видимо у Министарству напредњаке, шта веше и личне пријатеље Краљеве, њему лично и безусловно одане људе. Разлика је сада само у томе, што у јесен 1883 беше, само једва конституисане радикалне Скупштине, без владе, коју су радикали тада очекивали за себе; а сада беше ту цео целцат радикални апарат: и Скупштина, и Влада, и чиковништво. И то све ваљаше да падне! Јер, јасно је било за сваког, да долазак Николе Христића и његове владе, не значи ништа друго, до просто најуривање и Радикалне Владе и радикалне Скупштене.

И на то се, дабогме, није више дуго чекало. Већ другог дана по саставу владе, 16. априла, излази указ о закључењу Народне Скупштине, што је значило управо и њено распуштање. Тај пак указ, који је садржавао један сасвим нов, дотле непознат начин затварања Скупштине, остаће необичан акт у историји наше парламентарности. Тај је указ у целини гласио:

„На предлог нашег председника мин. савета, министра унутрашњих дела, а по саслушању мин. савета, на основу другог одељка чл. 76 Устава и одељка другог чл. 118. зак. о послов. реду, овлашћујемо члана Држ. Савета, господина Живојина П. Блазнавца, да као Наш нарочити пуномоћник, читањем овога указа, у Наше име, објави: да се закључују седнице редовке Народне Скупштине, сазване за годину 1887. Председник мин. савета Наш мин. унутрашњих дела, нека нареди извршење овога указа.“

Народна Скупштина, као нека бунтовна гомила распушта се преко неке врсте полицијскога комесара. Њој се не указује почаст ни да се и један бар министар јави пред њом, макар да би то било и ради њена затварања. Та је улога пала у део доскорашњем управнику вароши Београда. Погружени, и управо осрамоћени, саслушали су посланаци овај, у своме роду јединствен указ, и исто тако ћутке оставили су зграду скупштинску... ону исту, у којој су ови исти радикали, пре само пет месеци постављали, иза кулиса, онако охоле захтеве и ултиматуме тадашњем своме савезнику.

Ситуација је била једним ударом чиста. Узастопце за овим, следовала је инсталација напредњачких чиновника на свима линијама; а шести дан по томе, (22 апр, отишао је у пензију и председник радик. владе Сава Грујић, наравно овога пута као генерал, бар раван у чину са својим давнашњим добрим знанцем, сада мин. војним К. С, Протићем, генералом.