Politička istorija Srbije u drugoj polovini devetnaestog veka. Knj. 2, Od proglasa nezavisnosti Srbije do abdikacije kralja Milana : 1878-1889.

374 = жив. ЖИВАНОВИЋ

науке, било из искуства. Изменом њихових мисли и изразом њихових убеђења може се постићи да сијне истина, да се осветли пут, којим ваља поћи у важној основној реформи, којој сам приступио с уверењем, да њоме служим битним интересима отаџбине. Воља моја није, да се у томе одбору решава већином гласова, већ да се јасно обележе разна политичка гледишта, па да се путем компромиса постигне споразум, коме се од родољубивих странака надам.

„Намера ми је, да по кад кад и сам председавам томе Одбору; а за Потпредседнике постављам: г. гг. Јована Ристића, Милутина Гарашанина и генерала Саву Грујића, који ће дискусију у одбору наизменице руководити. Даље ми је жеља, да поред тројице овде именованих у тај одбор уђу и ова лица:

(Следују имена још њих 67 чланова, познатих првих људи из интелигенције, свештенства и народа, а из све три политичке странке).

„Ви ћете, Господине Председниче, имати да сва ова лица из- . вестите о мојој жељи, да својим учествовањем у овом важном раду послуже и мени и отаџбини, и да их, с погледом на то, ла су избори за Велику Народну Скупштину одређени на дан 20. новем. о.г. позовете, да 20. овог месеца буду у Београду, те да приступе задатку, који им стављам.

„Мило ми је, Господине Председниче, да вам и овом приликом могу поновити израз мога краљевскога благовољења

15. октобра, 1888. год. Милан. с. р. у Београду.

После два дана, без сумње на представку већ наименованих потпредседника Уставотворнога Одбора, а пошто је за секретаре Одбору и потреба била, и, пошто су нека од важнијих лица превиђена при првом наименовању од 15. ов. мес. Председник Министарства обраћа се Краљу овим писмом:

„Господару,

„Влада Вашега Величанства, уверена да ће Великом Уставотворном Одбору бити потребан већи број секретара, узимам слободу предложити Вашем Величанству, да се на ту дужност одреде следећа господа: (следују имена њих 12, од сваке политичке

странке по 4). „Влада је уверена да би се на овај начин знатно олакшали

послови Вел. Уставотворног Одбора, и усуђује се молити Ваше Величанство, да изволи одобрити овај предлог 17. октобра 1888. год. Вашем Величанству верни слуга у Београду. #. Христић с. р.“

На истом владином предлогу, Краљ је ставио ово одобрење, са својом допуном:

„Одобравамо горњи предлог наше владе, а у једно допуњавамо дефинитивно велики Уставотворни Одбор, постављајући за