Poslednji borac : spev Drag. J. Ilića

"Шта ћу тужна ја у двору сама: «Мајке немам, милог брата немам, «Да бих сеји јаде олакшао !» Узе Раде своје чедо драго, Пољуби га и два и три пута,

Па је љуби тихо говорио:

«А не плачи, моја вјерна љубо, «Ако Бог да п срећа јуначка, «Скоро ћу се теби повратити ! «Ну будем ли јунак погинуо, «Храни вина, узданицу драгу, «Храни сина, до св'јетла оружја! «Кад соколу ојачају крила

«И узрасте до коњица бојна, «Ти га шаљи на цареву војску, «Он ће свога осветити баба !» Тако рече војвода босанска, Тако рече, а нагна ждралина ; Зајечаше трубе и борије, Закликташе соколови бојни, Витезови развише барјаке, Полећеше на Косово равно: Напред јаше војевода Раде

На својему помамном ждралину. Славан јунак на огњеном змају!

— .о —