Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

да се намноже. Све жнво, што за време свога природнога века носи жного јаја идп справља много семенака, мора претрпетп поразу, илп у некоже перподт, века свога ими у некој доби годишњој, иди иначе ма како сдучајно, јер би се иначе пб прпндпиу геометрпјског намножавава број индивидуа тако брзо и тако ужасно умножио, да нпкакав предео не бп кадар бпо изхранитп ту спдеспју. Па, како се више јединака рађа него што опстати може, то у сваком догађају мора се заврћп борба за опстанак, пдп, између једпнака исте Феде; пдп, пзмеђу јединака разних Феда; пди, најзад, борба с Фпзичнпм животнпм уветима. То је мадтусова теорија само с впше снаге прнмењена на цедо царство животиња п бпљака, у коме се не шоже храна вештином умножнтп, нити се умнпм забранама шоже на пут стати парењу. ГГрема томе, дакде, п ако сад неке Феде могу брже пдп спорпје бројно напредоватп, свпма нпје могућно, јер бп им пначе свет тесан бир.

Нема пзузећа од правнда, по коме се свако органско створење по прпродп својој тако сндно намножава, да, кад не бп бпдо затпрано с друге које стране, то бп земљу прекрпдпдо потомство цпгдо једног пара. Па п човек, којп се пначе споро множп, дупдпрао је број свој за двадесет и пет година; п, кад бп се даље тако намножавао, то за маже него тисућу годпна, у ствари, пород љегов не бп пмао где ногом на земљу стати. Лпне је прорачунао, да, када бп једна једногода бпљка справида само две семенке, а такве скоро рећп не-

86

ГЕОМЕТРИЈСЕА СРАЗМЕРА НАМНОЖАВАВА

Гл. 111.