Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

од свију тешкоћа. Ја сам цроценио (поглавито по врло смавеном броју гнезда у пролеће) да је зима 1854-б упропастила четирп петине птпца само на моме имању, а то је ужасни помор, кад се сетпмо да се умираве десет од стотпне рачува као велики упадак при људским епидемијама. Жзгледа на првн поглед, као да је рад клпме са свпм независан од борбе за опстанак, алн у толпко, у колпко она махом радн на унмање хране, она завађа индпвпдуе, не гледећп јесу лп оне од једне плп од различних Фела, само ако се хране једпом врстом хране. Па баш н кад клнма, на прплику страшна хладноћа правце делује, то ће највнше страдати најслабнје јединке, плп оне, које су прп све janoj зими најмање хране имале. Кад путујемо с југа на север, плп из влажнога у сув предео, ми непроменпто впднмо, како неке Феле поступно све ређе и ређе бпвају и како пх најпосле са свпм нестаје; па, како нам промена клпме највпше у очп пада, то мн покушавамо да цео тај шект припишемо правце њеном делању. Али, то је погрешно гледиште. Ми заборављамо, дасвака Фела, па u онде где је највпшепма, увек мора да претрпи страшну погибнју у извесном периоду века свога, од непријатеља плп од такмаца који се с њом о исто место пли о псту храну боре; н, сад, ако те непријатеље пли те такмаце ма н најмање повладп каквамалапроменпцаклиме, онп ће се умножити, и како је већ свако местанце препуњено стаиовнпцима, то она друга Фела мора поћн на мањак. Кад к југу путујемо п видимо Фелу какву како упма, можемо

93

СМЕТЊЕ НАЗШОЖАВАЊУ

Гл. 111.