Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

одбпрање може раднтп да свакој врстп шумскпх кокошака даде перје онаке боје, кака ће јој бпти најпробптачнпја, н да ту боју, погато се једном прпмп, учпнп постојаном u константном. Тако исто не греба мнслитн, да ће сллшајна иропаст какве жпвотпње скаком особеном бојом, бптп од малог еФекта: треба се само сетптп, како је то суштаствено кад се пз једног стада белпх овада одлуче сва јагњад, која ма п најмању мрку белегу на себп пмају. Мп смо на свом месту впделп, како у Впрђнннјп боја свпња, које пасу онај корен што пм костп рујно бојадпше, одређује, хоће лп прасе остатп да жнвп нлп ће мањкатл. По мпшљењу ботанпчара, код бпљака су најнезнатнијн карактери онај пепељак на плоду и боја меса плодова: па ппак, мн дознајемо од једног врсног вртара, по пмену од г. Даонпнга, (Downing) да у Уједпњеним Државама плодовп без пепељка много впше страдају од једног пнсекта, једне Curculio, него плодовп с пепељком; дашљиве месапурпурпе боје, много впше страдају од неке болестп, него шљпве жутог меса; н да неке друге болестп, много чешће нападају брескве с жутпм месом, него брескве с месом боје друкчпје. Ако сад, при свој помоћп вештпне, те мале разлпчпде чине толпку разлпку у култпвпсању разнпх варпјетета, онда спгурно у дпвљпнп, где се свако дрво нма за свој опстанак да борн с другим дрветпма пс толиком гомилом другпх непрпјатеља, таке разлике морају пматп доиста одсуднога утндаја прл решавању: којн ће варпјетет да остане, а којп да пропадне: да лн онај,

117

ПРИРОДНО ОДБПРАЊБ

Гл, IY.