Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

с обичннм пндпвпдуама. Прп свем том, догод нпсам чптао један леп п знаменит чланак у „North British EeYiew“, (1867) ја нпсам ценпо то, што се ретко поједпне варпјацпје могу да одрже, па бпле незнатне, нлп бпле строго обележене. Ппсац тог чланка узпма за прпмер један пар жпвотпње, којаза свог века пропзведе две стотпне потомака, од којпх у след различнпх узрока у средњу руку само две пндпвпдуе остану да Фелу своју наставе. За већпну впше жпвотнње та је процена да боме претерана, алп нпје претерана за већнну нпже животпве. Он доказује, кад бп се само једна индпвндуа родила, која од неке руке варпра, и која два пут впше пзгледа на жпвот има од осталих кндивпдуа, ппак даје велпка веројетност, да се не ће моћп одржатн. Алн, да узмемо баш пда се одржп у животу, п да се множп, п да половпна подмлатка њезпног наследп њезпне пробптачне варпјацпје; ипак, као што ппсац даље доказује, тај подмладак њен имаће незнатно више нзгледа на опстанак н плођење, и тај изглед биваће све слабпји п слабијн са сваком следећом генерацпјом. Истпна тог тврђења, не може се, мислпм, нпјекатп. Ако, на прнмер, птнца каква можо много лакше да добавља храну своју имајућп кљун кукаст; па, ако излеже тпћа с тако кукастпм кљуном, и ако због тога тај тић буде добро успевао, ипак је веома мала веројетност да ће он јединац кадар бити одржативрсту своју, док се све остале јединке његове обичне Форме незатру. Међу тим, судећи по ономе што впдимо да се у ппгомини де-

127

ЗГОДНПЈЕ НАДЖПВ.ЂУЈЕ

Гл. IY.