Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

ропскпм пећпнама жпве, врдо сроднп с пнсектпма околнпх предеда. С обппног гдедпшта, по коме је све засебно схварано, веома је тешко наћп ма какво рацпјонално тумачење том сродству, које постојп пзмеђу слепе жпвотпње, што по пештерама жпвп, п остале жпвотпње та два контпнента. Да ће многп становнпдн пештера у Староме п Новоме Свету бптп врло блнско сроднп. моглн смо ■се п надатл, по добро познатпм одношајпма, којп постоје взмеђу већпне осталпх производа та два ■Света. Како је једна слепа Фела (Batyscia) нађена у велпкој множпнп на сеновнтнм стенама далеко од пећпна, то губптак впда код онпх а>ела овога рода, које упећпнама жпве, по свој прплидп, није стајао нп у каквом одношају с мраком жилпшта њиховпх; јер је са свпм прпродно, да ће се пнсект један, готово впда лишен, врло лако привпћп на мрак пештера. Еод једнога другог слепог рода, (Anophtalmns) вндпмо ту знамениту особнну, што се Феле његове, као што је г. Мнреј посматрао, ннгде не налазе на другоме месту), окром у пећпнама; п оне, које по различннм пећпнама у Јевропи п у Амерпди жпве, јесу разлпчне. У осталом, овде је могућно, да је прародптељ свнју тпх Фела, једном бпо врло распрострањен no обадва контпнента, још када су оне очи имале, па је се по томе затрво на свима местпма, оснм тих неколпко садашњпх веома скученпх станишта. Далеко удаљен од тога, да се чудпм, што су неке од жпвотнња, које по пећпнама бораве, врло аномалне, као што Агђсн (Agassiz) велп, сматрајућп

201

ЕФЕЕТП УИОТРБББ П НЕГПОТРЕБЕ

Тл. Y.