Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

реЈадијп такве структуре, које су опште целпм групама Фела, и које су у стварп наслеђем постаде; јер је прародптељ могао добитп прпроднпм одбпрањем једну модпФпкацпју структуре, а посде тисуће генерадпја, могао је добитп са свпм другу п незавпсну модпФпкацпју; па сад, те две модпфпкацпје, будућп пренесене на цеду групу потомака с раздпчним хабитусом, наравно, да изгледају као да неопходно стоје у узајамном одношају. Неке друге коредацпје, по прпчпнп, постаде су на начпн, на којп само прпродно одбнрање дедује. На прпмер, Алф. деКалдод је прпметио да перјатих семенака никад нема у пдодовпма који не пуцају: ја бпх могао то правпло објаснитп немогућношћу да прпродно одбпрање поступно пропзведе перјате семенке у пдодовпма којп не пуцају; јер, само ако пдодови пуцају, семке које су мадо боље прндагођене да пх ветар носп, пмаће неку надмоћност над семкама, које су мање прпдагођене за даљно растураве.

Комиензагl,ија и Економија Тастења.

Старпјп ЖоФроа п Гете, скоро у истп мах, поставнше впхан закон компензацпје пдн равнотеже растења; иди, као што Гете каже: „у намерн да на једној странп раснпа, природа мора на другој штедети.“ Ја мпсдим, да се то донекде потпуно сдаже с нашпм домаћим пропзводнма: ако храна у изобпљу прнтиче једноме деду пли једноме органу, то ће наравно ретко притицати, бар

211

КOIШЕНЗАЦПЈА П ЕКОНОМПЈА РДСТЕЊА

Гл. Y.