Postanak fela pomoću prirodnog odabiranja

лубом гласнпком, п само се у томе од њега разликује, жто на место дугог кљуна пма кљун веома кратак и широк. Гушан (с. gutturosa, pouter) има тедо дуго н крпла п ноге дугачке, и прегрдну вољку, коју му је срце н душа надувати, па маму се чудили нли смејали. Ђудпја (с. 1. turbita, turbit) нма врло кратак коничан кљун, и пма један ред преврнутог перја (ружу) на прсима , и нма обичај да увек нешто мало надује горњп крај једљака. Капоран (с. cucullata, Jacobin), пма перје на врату тако јако заврнуто, да управо као кика изгледа ; и, према величпни тела вегова има дуга крила н крмпла. Трубач (с. 1. datvpus, Trumpeter), и смејач (laugber) L , као што пм већ и сама имена показују , веома се одликују од осталнх врста голубова. Паун-голуб (1. 1. laticauda, fantail) има тридесет до четрдесет пера у репу, док обнчно цела велпка Фамилпја голубова нема више од дванаест до четрнаест крмнла. Он увек реп тако раширп и натрћи, да се код правога соја глава с репом додпрује: кsд овог је голуба жлезда уљаница (oil-gland) скоро са свнм закржљала. Осим ових могли бпсмо јоште много незнатннјих раса голубова навести.

У скелетима разнпх врста страшно варира развпће костију лпца, како у дужпнп тако и у шп-

Ј ) По једиоме ппсму Дарвина Карусу (Carus) ,The Laugher“ нпје С. risoria, већ некп особенп варпјетет С. livia. Инапе се тодуб С. risoria у вуковом в Рјепнику“, кад бп се на њ ослонптп могдп, зове; кумрија. Пр.

ДОМАЋП ГОЛУБОВИ

Гл. I.