Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

ПАТЛИЏАН ЦРВЕНИ у 139

би земља могла, да у извозу црвеног патлиџана нађе извор за милијарде динара.

Што се пак тиче раног свежег патлиџана, кога ми увозимо с пролећа из Италије, Алжира, па чак и са Канарских острва, могло би са мало вештине и нешто умешности да производи наше приморје, као и други топли крајеви наше државе. |

Као биљка топлог климата, црвени патлиџан за свој развитак тражи много топлоте. Успева одлично у свима земљама дуж Средоземног мора, где поред доста топлоте има и изобиљно влаге у ваздуху од испарења из мора, која врло повољно утиче на бујан пораст биљке и на велики принос. Али, баш због те велике количине влаге у ваздуху и због сиромашног тла, не може у плодовима да се развије квалитет и стога, под нашом сувом континенталном климом произведен црвени патлиџан, има много већи проценат шећера, финији укус и лепшу боју, него онај под литоралном климом. А, ако му се дода још и довољно влаге у земљу заливањем, онда наше плодно тло у стању је да надмаши и количином сваку туђу производњу.

Потрошња црвеног патлиџана има своје три сезоне. Прва траје све до краја Јуна месеца. У тој раној сезони, најскупље се плаћа црвени патлиџан.

Друга сезона то је лето, Јули— Август, када нема ни цене, ни велике потрошње, јер немамо развијену индустрију конзерва. Трећа сезона почиње Септембра, када се спрема зимница. У том времену црвени патлиџан има велику потрошњу и добру цену.

Ако је циљ ранија производња, онда треба изабрати топал, Југу окренут сунчани положај, а за познију и јесењу бербу бољи је код нас хладнији и мање сунчан положај. (Ово не важи опет за планинске и хладније крајеве.

Црвеном патлиџану највише одговара плодно, ровито, хумусно и топло земљиште, које треба преко зиме дубоко да се уради и добро нађубри стајским гнојем. Нарочито воли смесу коњског и говеђег ћубрета, за тим воли и калиум у виду пепела, који се може само с јесени односно преко зиме растурити, а никако не с пролећа. Примена азотних ђубрива, на пр. чилске шалитре и др. није добра за црвени патлиџан, јер од њих сувише буја стабло и лист, а не замеће плод. Сем тога од азотних ђубрива плодови доцније сазревају, што је велика незгода код црвеног патлиџана.

При јаком ђубрењу стајским ђубретом, добро је растурити и по 40) кгр. гипса или распаднутог креча на ! ха.