Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

24 ДИЊА

По изгледу плодова, њиховом облику и површини коре, диње се деле на 4 групе, од којих свака има нарочита карактеристична својства, и према том разликују се: Кришкасте Шероваче са раскоканом површином, слично церовој кори. Цела је диња подељена уздуж на кришке, танким удубљеним браздама. Већином су крупне и овалног облика, а има и средње крупних, као и округлих. Месо им је сразмерно тање, боје жуте, ређе зелено, укусно, најчешће брашњаво, са слабијим мирисом.

Округле· цероваче: површина исто онако покривена ситним везеним шарама као и горња, али без бразде и поделе на кришке. Већином су округле, а има их и дугуљастих, ситне до полукрупних и са мало семена. Месо им је сразмерно дебело, слатко, јако ароматично, водљикаво, зелене и беле, а ређе и жуте боје.

Глашкокорке Диње. Овде се убрајају све оне сорте, чија је кора потпуно глатка, без мрежастих шара. Има међу њима сорти, које су једва приметно избраздане и подељене на кришке, али већина је без тих бразда. Споља су највише. беле боје, има и жутих, а најређе има зелених. Изнутра месо је средње дебљине, већином жуте боје, слатко и пријатног мириса. Крупноћа је понајвише средња, или већа од средње. Исто тако у већини су дугуљасте, споростасне и постојане за чување.

Кантшалуп „Диње, карактерише површина коре, која је без церових шара, али за то пуна разних израсти, у форми чворуга, орадавица и бубуљица. Готово све сорте Канталуп диње подељене су ва кришке дубоким браздама. Облика су пљоснатог, овалног или округлог, крупне или полукрупне, са дебелим месом црвенкасте боје, које је слатко и са нарочито финим мирисом. Ове сорте Диња нежније су и осетљивије од церовача.

Из поменутих сорти издвојили су поједини делови света извесне, које су највише одговориле тамошњој клими и земљи и из њих извели многобројне варијетете. На тај су начин постале: Малоазијске или Туркестанске, Европске и Американске сорте диње.

Нултура: Диња тражи топал, присојан положај, земљу тежу црницу са што више хумуса. На лакој пескуши, Диња не развија своје особине. Земљиште треба дубоко да се преоре, или са ашовом да се прекопа још с јесени и остави неподрљано преко

Белгард Кантглуп Диња.