Povrće i njegovo gajenje : posebni deo : pouke, uputstva i podaci za proizvodnju i opis 67 vrsti i mnogobrojnih sorti povrća : sa 97 slika u tekstu

44 КАРФИОЛ

пикирати на 70 [|] м. Према том, да би се произвео расад за ! ха. земљишта потребно је најмање 80 односно 140 грама семена, које заузима најпре 4, односно 7 [| м. семеништа, а за тим 280, односно 490 [|] м. растила за пикирање.

Кад се расад не пикира, што бива при летњем усеву, онда треба сејати много ређе. — У том случају сеје се по 5—6 грама семена на 1 м. [|] семеништа, на врсте размакнуте за 10—15 сјм једна од друге.

Сеје се према добу године до Априла месеца у топлој леји, а после може до Октобра напоље. Под прозорима сеје се омашке или у гушћим редовима, јер је мање простора, а у отвораној леји редови могу бити више размакнути.

Чим усев никне, треба плевити, а кад добије 2— 3 листа пикирати, т. ј. извадити и ређе посадити на редове од 15 сум, а струк од струка на 10 сјм. — Пикиран расад даје много лепши Кафиол. Али поред тога факта, у летњим месецима посејани усев не треба да се пикира, јер се тешко прима, за то се мора оређе да сеје. Иначе за сваки пре Јула посејан усев Карфиола пикирање је неопходно, а особито за ране сорте, које густо посејане, хоће још као расад да потерају у семе. При пикирању расад треба да се сади дубље него што је био, т.ј. да уђе у земљу чак до близо лишћа.

(Осим плевљења, копкања и одбране од корова, треба усев још и уредно да се залива и то сваки пут поливајући одозгор; осим друге користи, тиме се још и брани расад Карфиола од инсеката штеточина.

Расад Карфиола треба да се развија постепено, а не пренагљено. После 6—8 недеља, треба да буде готов за пресађивање на стално место. Али за сво време свога развитка, почев од клијања семенке, па све до бербе, биљка Карфидла не сме да осети застој у порасту; не сме њено ткиво да почне да „дрвени“. Мора стално да буде сочна и једра биљка, иначе у противном, потераће у семе, или ће дати неправилне руже.

Летњи расад треба да се брани и од јаког сунца разним 34: сторима од ражне сламе, трске, грања или асурама.

Готов расад сади се на спремљено земљиште, где треба да остане до бербе, на разно растојање, које зависи од крупноће сорте Карфиола и за то се мора тачно придржавати прописа. Ако се греши, боље је погрешити, па дати веће растојање него мање. Сувише близо посађен Карфиол хоће да „изђика“, да израсте високо, а ружу да развије ситну и доцкан. Пошто расађен Карфиол у првом времену врло споро напредује, то се може празан про-