Pozorište

| РОН

ва

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ,

(„Париска сиротиња.“) (Свршетак.) И сада да пређемо на добре стране овога комада. Ово тим радије чинимо, што имамо пред собом предмет, који је заиста достојан био веште драматске обраде.

Патње и борбе. жалост и пропаст неизмернога

(Свет је већ такав, да сретан на песретиога, задовољан на незадовољнота. богат на спромаха, човек на човека врло лако заборави, те је за то добро дошла свака добра реч у обрану и помоћ забора-

ним и вештачких својим нажртом задобио нас је. У погледу вештачког нацрта, осим вештога за-

ведених особито лепих контраста. Тако је (у првоме разделу) леп контраст, када Петар Берније, да осигура своју децу, цело своје имање поверава Вилбруну у исто време, у које Вилбрун поверено туђе имање проневерава и опет ради осигурања свога детета. Леп је контраст кад се (у дру“ том разделу) богати гроф Рокфељ нуди сиромаку Андрији на ручак; даље (у трећем разделу) кад 60-

" гаташи од сиротиње просе, кад породица бернијерева умире од глади, а њихов сусед, просијак, вечера печења, и т. Д.

Најпосле што се тиче представе, она пас је задовољила. У главнијим улогама отликовали су се: Ружић (Плантроз), Брани (Андрија). Ј. Маринковићка (Бернијерева) и Суботић (Вилбрун). Но ако су ови представљачи заслужни у томе, што су се главније улоге у овом делу вешто одиграле, то су признања заслужили и они представљати. који су умели незнатније улоге зачинити добром игром. Тако нам је Недељковић верио показао титулу без средства (Рокфеља), Рашић веселог, задовољног занатлију, — или као што он вели уметника (Битова), К. Савићева добру и њежну ћерку (Антоанету), Ј. Поповићева поштену душу (Регину Биговљеву), Л. Хаџићева гиздаву, милокрвну девојчицу (Клодету), Л. Мариковићева размажено, неблагодарно дете (Алиду). Улоге Зорића, Лесковића и осталих

допринесу да се комад реши. К. Т. | књижевност, | + (Нове књиге). Сад је баш изашао и у књижар-

ницама може се добити: Демон, повест и алегорија у три раздела, написао др. Милан Јовановић. У Новом Саду 1872, на 16–ини, стр. 76. Цена 30 нов. или 3. гроша. — Ово је дело прештампано из листа „По-

Ма

броја сиротиње не да се никада довољно описати. |

вљене сиротиње. Писац је подигао реч за њу, а вер- |

плета, склопа и т.д., приметисхон врло вешто Из- |

зоришта“, и може се сматрати као прва свеска

| зборника позоришних дела, што га издаје управа

српског народног позоришта у Новоме Саду.

Изашао је Гласник српског ученог друштва књита 32. Садржај је: 1. Очигледна настава у основној школи, од М.П. Шапчанина. 2. Поглед на најновији развитак међународцог права, од Г. Гершића. 3. Правила, св. Симеуна српског, прилог М. (6. Милојевића. 4. Прилози 6 српекој историји Ми 15 века, од ВВ. Макушева. 5. Прилози к историји српске књижевности, од Ст. Новаковића. 6. Хронограф житомишљићки, прилог архим. Н. Дучића. 7. Хрисовуље цара Стефана, о јелинскога превео М. А. Петронијевић. 8. Иовод из записника. — Цена је 6 гроша (60 невч.)

На енглеском језику изашла је о пама књига: Тће етапстраНоп арб пању обе Бегбјап Манбоп ог (ће гевепаганоп ог сазгета Еигоре Ђу (ће гесоввибол. ов ће пабопан ез, Ђђу УЈадфшше Уоапоунећ (то јест: Ослобођење и јединство српскога народа или обнова источне Европе успостављањем народности, од Владимира Јовановића.) У Женеви 1871.

ВЕК ПЕТ ОКА.

« (Стенографија.) У гимназији београдској предаје професор Ђоја Стенографију према природи и својствима нашега језика, удешену но системи габелсбергеровој, као ванредни предмет, свакоме Боји се упише. Наши народни сабори и други скупови и састанци показали су довољно, да је стеногра-

| Фија и нама потребна као залогај хлеба.

О З ОР ин Ре

# (Народно позориште у Загребу.) У народном позоришту у Загребу представљани су, овим Мекбета, Мејриме и опере Марте, још ови комади: Дипломата старе школе, Добричине сељаци, Изабела Ореинијева, опера Ливинскога: Љубав и злоба, Катарина Хауалдова, Дете среће, Париски колотер, Гвоздена образина, Худи дух лумпаци вагабундус,

| опера, „Ернани,“ и трагедија „Јудита,“ од Хебла.

са свим су незнатне и само су за то, да но што год |

У Загребу не доносе ни једне новине репертоара (недељног или месечног) ни позоришних објава. Само реценсије о неким комадима излазе у књижевним и политичним листовима. У Београду пак новине доносе сад месечни репертоар, а позоришне објаве (списак приказивача) излазе само у „београдскоме Брзојавнику“. Реценсије пак комада врло се ретко налазе у тамошњим јавним листовима. 5

| издаје управа српског народног позоришта.

|