Pozorište

:

Кћ

Не

Стеван.

ал још само коње да обиђем,

Душан,

мене причекати, Стеван.

Там" ћен

Ух, што ће неука _Риђа чудновато да поћули уши Кад угледи лова, до сад невиђена, (Скаче). Идем (полази па се враћа). Сад ја идем, Марице! 4 А ти се Дома моли смерно богу за јунаке, Да се здраво врате. — Ура! (истрзи).

Марица.

Ах Душане!

Чу ли што говори 2 Он се шали, реци, Душан.

Не шали се, душо! Отац жели да га И ја у бој пратим, Марица. И ти — и тиг — Куву: Душан, „Не плаши се сунце; љубав ће ме здрак'г

И У наручја твоја допратити,,

Марица. Љубав! Ах љубав ће мене дотле уморити.

“ (Брзо. Љубав, — Иди — иди. Не знам шта : изрекох, „Ја. не. љубим — не — не. Душан. Марице ! Марица. | Пуштај ме; Морам да одлазим, Душан. Куда» " Марица. Куда» Не знам, Душан.

Шта је то, Марице» Зар ти заборави Обећање, да ћеш чекати ме овде 2 Залуд сам те јуче ваздан изгледао, И данас бе, видим, испред мене кријет, да што то, Марице»

Марица (вбуњено.)

Ти верујеш њему,

Душан, Ја верујем моме срцу, које слути Непријатне гласе, (Марица плаче,)

| Говори,

Превлињем те, Маро!

Марица. Не могу,

Душан (жестоко.) Не можето А ја ћу

' Питати Новака,

Марица (брзо.) “ Немој, није отап Моме јаду узров.

Душан. . - А да ко је, но он2 Строг је одвећ, знам га, Питаћу га. —

Марица. Немој. И тебе ће отац ојадити, — Боље Да се растанемо, за навек (плаче.) Душан, За навекр

Да се растанемог Марице, ја видим

| Ти булазниш, Да се растанемо! Ха, ха! ' Кажи цветку да се растави с мирисом —

Што је цветку мирис, то је срцу љуба: Растави их, цветак није више пветак; Срце није више ерде, То је Ђубре,

Да се растанемо !

Марица. даш' ме мориш»г Заш ме Још беднију правиш него што сам Иди, Остави ме саму. —

Душан.

Марице! Марица. у — Уттеди Барем твоме срцу ране; ово моје

И за тебе трпи. Иди —

Душан.

Никад! Ја ћу

Да оетанем дома, Не ћу у бој, не ћу! Марица.

| Очина је воља, што нас дели, —

Душан, Родитељу дајем свако поштовање: Ал' ја више желим да сам човек, него Син, Марица.

Не збори тако. Свети закон хоће

· Да се деца оцу повинују, Ја ћу

Опу свом послушна и умрети. —

2: