Pozorište

Савета. А да се ти њему допадаш, о томе! и не сумњам!

Малчика. Мислиш2 Нећу да поричем само из учтивости; у осталом видићемо !

Савета (за себе) Да, видићемо !

Малчика. Него, ја би рекла, да гости већ долазе 2 Савета. Долазе заиста — идем да јавим

стрини. (Оде.) (Наставиће се.)

ов ал И ПР 6

ШТА ЈЕ „МАНИРА“ У УМЕТНОСТИ, ОСОБИТО У ГЛУМАЧКОЈ,

Врло све чево у уметности говори 'о манири, а веома се мало радило да се разјасни и покаже шта је управо манира, Нека нам дакле буде допуштено да у неколико расветлимо и промотримо тај појам. У сваком уметничком делу мора да провејава идеалност и реалновт, Идеја ствара себи у сваком уметничком делу свој особени облик, у коме се еваки чав појављује и провирује, Сваки ће велики уметник тежити за тим, да му идеја добије особени облик, јер тај облик тада управо показује извесног једног само спиватеља или мајстора, показује извесну индивидуалност, разликује га од других уметника. Начин и срество којим уметник тежи, да му идеја и реалност у уметничком делу особени правац и облик заузме и што га од других разликује, називамо ми његовим стилом. У стилу уметниковом дакле огледа ве уметникова 09е0беност, стил је дакле управо рећи тајна, стил означује уметника као потпуно овобеви дух по стилу га истом можемо тек познати, и видити разлику уметникову од свију оста_ лих уметника исте врсте. Што је већи уметниктим је особенији и његив стил, да 060беност уметничког стила важе свакако оне Левингове речи, што је о Шекепиру изрекао: „Лакше је отети Херкулу буздован, него Шекспиру један једини стих,“

Због тога добија често идеја у сваком правом уметничком делу савршени обобени облик, који постаје природом уметничког дела тако, да се не може никако од њега отлучити. Тај индивидуални облик, кота ми у највећим уметничким делима наилазимо, означује уметникову индивидуалност. Сваки је у истини веливи уметник у том смислу ИНДИВИдуалан, јер ве у свима његовим делима огледа његов особени стил, Што је већи уметник, тиме ће индивидуалнији бити и његов стил, јер се тиме баш појављује у својој потпуној

пластичкој целини, У том емислу створили сву Шекспир, Гете, Моцарт и Рафајел свој особени стил, те нам свако њихово уметничео дело довивује: Ја сам Шекспир или Рафајел и т. д. Што више уметник има стварачког духа, тиме ће бити индивидуалнији, то значи, да ће тиме јасније бити изражен њетов стил у сваком његовом делу, Та уметникова особеност управо и доприноси, да му уметничко дело сјаје у потпуној својој целини, Ако сена против за време чина, где идеја у уметничком делу свој облик добива, ако сеу тај чин ма шта прикраде, где се вамо индивидуалност или особеност уметникова изражава, а не појави се потпуна нндивндуална важност уметничког дела, то онда постаје оно што ми називамо манира. У манири дакле разликује се уметник тако рећи од општег идеалног земљишта, и преставља нам се у својој 060беној делини, али тиме није задовољен уметничени интерес, Где манира дакле у уметности влада, ту није индивидуални израз уметниковиспуњен општим објективним вадржајем, већ ту се изражава нешто 060бито и случајно, али нема у себи правог идеалног и вечитог садржаја. Разлика између стила, У манире та је, што манира изражава само неку влучајну особину уметникову која није испуњена општим садржајем, Ни код једног великог уметника, ма које врсте

"он био, не влада нити постоји манира, већ

само стил, јер тај показује увек особити начин и срество, које је у уметнику идеју одржало, -

Што се дакле појављује у више уметничком делу уметничког индивидуалног бувишка обим идеје, коју је радо стварно приказати и на видело изнети, тиме се већма појављује манира, тим ће се више удалити од објективног земљи-

шта уметности. (Наставиће се.)