Pozorište
102
и
ПОЈАВА ТРИНАКСТА,; Пређашњи и Тошица,
Тошица. Ту је! Отважио сам се: живот или омрт ! (), госпођице Малчика !
Соколовић. Воде дајте, воде!
Тошица. Бадава ме терате! (, госпођице Малчика ! Мени рече ваш отац и госпоја ваша мати, 15 =:
Јеца. Воде, господине Тошице! Воде!
Тошица. Да сте ме ви одбили, Али ја не верујем њиховим речима и дошао сам да чујем из ваших уста. Ја вас љубим, немојте ме одбити, примите ме за вашега мужа!
Малчика (ђипи) Примам вас, господине Тошице! (За себе) Хвала богу!
Тошица. Је л могуће, госпођице Малчика! 0Ох, ја сам најеретнији човек на овоме свету!
ПОЈАВА ЧЕТРНАЕСТА,
Тимић, Тимићка, Милица, Савета, Штанцика Бранко и пређашњи.
Сви (што долазе). Шта, јез Шта је Мадчики2
СРИСКд НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.
(Друга беседа у корист народноме позоришту.) У суботу 17. фебруара давана је у позоришној дворани друга
донео је више хармонијских песама и беседа би зарад тога
тило гласове наттих позоришних певача. Беседу је отворио позоришни оркестар уводом у оперу „Циганку.“ Музика бијаше прецизна, у колико то допушташе малени број оркестарских чланова И ми смо захвални вредном капелнику што бира за свој оркестар
"_ комаде, који су кадри да разбуде склоност ва музиком, а где је већ има, да поуче како ваља увертире правилно
кришковскову песму „Утонула.“ Нашем кору позоришном оскудева чист и поуздан тенор; без њега песма не може имати свога правога израза. — „Српске народне песме,“ које је за тим отпевала Љ. Зорићева, беху добро изражене, и | могле би имати више ефекта, да је на пратњу уложено | _ више труда. — Иза тога певао је. бајевић молитву из опере „Бана Легета“ од Зајца уз пратњу хармонијума. "Глас г. бајевића беше тога вечера заматљен од кијавице, сте не могаше песми даљи израза, који у другој прилици за цело не би изостао. — За тим су певале обе сестре Хаџи-
беседа у корист народноме позоришту. Програм ове беседе |
и с укусом ексекутирати. — За тим је певао мешовити кор |
испала повољније. да није сурово пролећне време оште- |
Малчика. Није ништа! Изненадан, пријатан потрес мало ме је збунио!
Сви. Потрес»
Тошица, Да, господо, јер овај час поклонила ми је моја слатка Малчика њену руку!
Сви. Истина 2
Малчика. Тако је, господо!
Тимићка. Ието тако имам част и ја представити господина Штанцику као заручника моје ћерке Милице !
Сви. Дакле двоје сватова !
Малчика. Троје, господо !
Сви. Троје»
Малчика, Да! Трећи је пар господин Бранко и моја сестра Савета,
Савета. Малчика!
Малчика. Ја све знам и радујем ти се од свега срца!
Бранко (полагано) Хвала вам, Малчика!
Малчика, И тако се све сретно евршило ! (Публици) Да ли увек тако бива Ја сам бирала, и нашла сам пара, али на позорници,у животу чешће се догађа, да избирач нађе — отирач!
(Завеса пада.)
ћеве „Лаку ноћ“ од Милчинског. То беше лепа композиција коју су наше младе певачице умеле вешто да отпевају. — Јако се допао дует из опере „Боасиска вештица“ од Зајца, што су га отпевали г. Сбајевић и ЈЉ. Зорићева. Ако тенор и пе беше тога вечера способан за веће мелодије то је ипак умео г. Сајевић врло лепо да изведе
| речитатив у дуету, и јамачно би га боље био извео, да
није текст тако — рогобатан. Мелодија сопранска што се уплеће у дуету, очарала је слушаоце, публика је искала да се понови, „Успомена на вагнерове Танхајзере,“ што је за тим одсвирао позоришни свирачки збор, састоји се из неких доста тамно изведених мотива познате опере Вагнерове. Ако не можемо похвалити композицију, то морамо признати, да ју је оркестар извео с необичном енагом и лепом прецизношћу. На крају је певао мешовити збор српску химну од Јенка. Ми смо једном већ изрекли наше мњење о том музикалном делу, које је овај пар позоришна дружина врло лепо извела.
Публика бејаше веома задовољна с беседом; то се могло опазити по њезином расположењу наигранци, која је сле-
довала беседи. Како дворана овога вечера не беше препуна а месојеђе на измаку, све се јагмило да растури по дворани — прашину, која се случајно ту бејаше затекла, ваљда за то, да сутра дан подсети пријатеље ми позоришта на другу беседу позоришну.