Pozorište

(| | МАИЕН 32 | Па о уметничке вредности и да иде само за јаким е- | тласом, који показује прекомерну тугу очинску, | фектима. Негро је једина особа и характер, која | а сад опет чујеш у гласу му поругу и гнушање, | занима, и то по необичности евојој. Горостасна | којим пресипа поквареност римског народа. сага, дивља нарав, па опет у сред тога дивља- | Наравно да су последња два чина билаврху- | "аштва осетљиво срце — срце очинско. Али га је | нац салвинијеве игре већ и по томе, што се не- | Салвини и красно приказао. Ту је показао ремек | како цео тај комад ослања на пеколико призора | свога. стваралачког ђенија, да како опет по свем | и на та два чина. Особито у четвртом чину беше | начину, т. ј. реално и онде, где се о реаливам | Сбалвини извретав. Како зналачки и с вољом куша | крха лепота. Већ му се изгледу његовом мораш | оружје, којим ће погубити; како му није право, | зачудити. Видиш одмах, да је то дивљи варва- кад чује, да се данас не ће тицати тигра или | рин Трачанин, и гладијатор, који је свикао крв, Лаза, него човека, па још девојке; како мујете- | и који је одрастао међу зверовима у пустињи. По _ шко, што баш мора убити Неодимију, коју је тако || мишипама и по жилама — Салвинијево снажно јако замиловао; како се после дуже борбе одлучи | тело ретко је где наћи — мораш се уверити, да да махне палошем, да јадно дете сачува од још је све, што приповеда, цела истина. Таком човеку гровније смрти; како позна своје дете и како му верујеш, да може рушити зидове и давити ти- од радости и жалости у мало свест не смрче; грове. како за своје мило дете проси милост од народа, |

Али и с друге стране заслужује салвивијев и час плаче, час прети, као играчка грозних бура Негро. праведне хвале, Где тод се дало прилике, у души:— све то беше у Салвинија тако исихоту та је Салвини дигао, тачно и оштро протума- · лошки дубоко, тако проникнуто и уметнички сачио 'аких је прилика на више места, н. пр. емрт | вршено, да му се ништа не може приговорити. жене му, љубазна милост према непознатој ро- | На и оно, што се држало за немогуће, достигао бињи Неодимији, пркос пред јупитеровим кипом, је Салвини. Он је силан утисак пете радње још | амфитеатар, убијство своје кћери, и т. д. СОвугде увећао тиме, што је необично вешто извео онај | ту показао је Салвини верно и тело и душу не- – моменат, где се отац боји за своје дете, које би радо | грову. Риче у беснилу тако, да нам се кожа јежи, да умре од његове руке, где тај страх расти, где | па одмах за тим је тако мио и нежан према го- он увиђа да је нужно, да он то учини, ит, д. То | неној слабој девојци, да нас доиста та милост | беху моменти, који су морали свакога потрести. | мора дирнути. Сад те дира у срце ужасно боним (Наставиће се.) |

<-> == << << МАЂАРОКО ГЛУМАШТВО, (Наставак.)

Мађарско глумаштво поникло је пре више | у исто доба искрели, развиле су се неке попустолећа. Неки мисле, да се још у време Арпа- | ларне слике из народног живота, као „Вогазхет дово глумило, јер је при пировима — као што Јапко,“ „Рармка Јарса“ ит, д. Прво мађарско | једна хроника прича — већ било „Јосшаботе5.“ | позоришно дело „Мелхијор Балаша“ од Павла Но ти канда нису играли улогу француских „јо- | Карадије изишло је штампано у Абрудбањи гокулатора“ (Јосјатв), који су се у каснијем веку | дине 1569; а године 1692 дозвољено је првом појавили и били у непосредној служби код каквог | путујућем позоришном друштву, да сме по вадвореког песника ради приказивања његових пе- | рошима, градовима, приликом заседавања сабора и | еничких производа, него су то били они јосиабо- | жупанијсеких скупштина, као и на вашарима, давез, који су се такођер звали јошјага, али су се | вати веселе и жалосне представе на латинском много раније појавили, и нису били ништа друго | и мађарском језику. О том друштву нисам кадар до шаљивчине, пајаци, клауни (Сожиз) пре хи- | ништа да јавим, јер о његовом раду нема ниљаду тодина. Као и код других народа, тако се каквих вести. Чини се, да се мађарска глумачка и у Мађарској развило глумаштво из мистерија, | уметност читаво једно столеће одмарала, Оре | што их је било у ХИП. веку у мађарским само- | тек после опет појавила нека позоришна дру- | станима и школама. Из шала и лакрдија, штосу | жина. Прва мађарска предетава у Пешти била

ко

НЕ Е

ет === == И