Pozorište

+5џ беба 14 масбљеј—

„Да видите чудо невиђено,

„Бел Хилендар, у сред Свете Горе, „Задужбине Саве светитеља

„И његова оца Симеуна. .

Голубан (за се). ПЦамтићете српску литанију.... Милош.

„Да видите Жичу код Мораве „И код Ибра више Карановца ; „Сопоћане, Рашци на извору,

„Задужбине светога Стевана, „Српског краља, првовенчанога; „Да видите Папраћу велику „Виш' Зворника, Спречи на извору „Под високом гором Бороговом, „Задужбину Вукана жупана;

„Да видите Високе Дечане „Код Призрена града бијелога, „Задужбину краља дечанекога; „Да видите Рачу, „задужбину“

„Код Сокола, у крај воде Дрине; „Да видите „намастир“ Троношу, „Код Лознице на рјеци Троноши, „Задужбину браће Југовића;

„Да видите славну Раваницу

„У Ресави ниже Параћина „Задужбину нашег господара. ... „И остале српеке манастире

„Да видите, пак да се дивите: „Какови су и колики ли су!“%) Шта је ваша црква Димитрија 2 Та ја ћу је, господо Латинека, Пребацити мојим буздованом. (Ћутање, међу Латинима сумња.)

“ Опат.

Јеси јунак, господеског колена,

Аг да нашу првостону цркву

Ти пребациш2 — Ја ти ве верујем. (Наставиће се.)

#) Види Народне Песме Вука Караџића, свеска П.

=> <= е=———————

листити.

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ.

(Господар ковница. Позоришна игра у 4 чина и 5 слика, написао Жорж Оне, превео М. Ђ. Глишић. — За Нови Сад првина; приказано 28 ја„нуара о. Г.)

Рот де пођјезве, апе Фапз Раше! ...

Тако и јесте! У свету нема рођених племића; међу нама је само племенитих људи..

Истина је, да се племенитост може и наследити; нико не сумња, да човек својим врлинама може одвојити и далеко умаћи од других; али све то није искључива привилегија једне врсте људи, једне породице, него је природна баштина целог друштва човечанског. И под ритом бије по гдекада племенито и честито срце, а и под најстаријим грбом наћи ће се по некада уља и никоговића. И под сламним кровом може живети врлина и ваљаност, а и у палатама може се излећи нискост и неваљалство. . . Сви смо ми једнаки; сви смо ми продукат подједнаких природних услова и утицаја, и сва је разлика у томе, шта ће се даље из тих природних основа у нама развити.

„бо зећш ја. апв Егде Вшег попа Кпесћ; Ет ћоћег Зтп адећ апећ тед тег Сезећјесће, “

на, да је у нашем веку управо не би требало ни доказивати. Он је већ и сам више пута гдекада баш и громким гласом — изустио, да су сви људи једнаки; да их ваља ценити само по способности и по правом васпитању, и да им ваља признати и награђивати само праву заслугу.

Па опет, опет! Како смо још далеко од тог идеала, и како смо још неумешни у тој пракси! Како нам још и данас засењује очи празан сјај и блесак; како ве још и у нашем добу светина,

лања изанђалом имену, замрченом и осрамоћеном грбу, и себичном мамону!.. Као да смо осуђени, да у несвести својој признамо и оно, што разборит човек не сме и не може признати; што га управо понижује. Као да смо то наследили од средовечне тмине, па да нам је после прешло у крв, те прети, да ће у нама до века живети.

Али да се ми баш и оразумимо, живеће ма и у потају — још дуго и дуго нека врста људи, која ће то подржавати; која ће се за то борити. Рођењем и лажним васпитањем изводиће се још вековима они једни створови, који се само тиме хвастају, што су се случајно родили као потомци племенитих и славних људи; који

Ово вије ништа ново. То је већ така исти- | само за то траже признања и поштовања, што

И

+