Pozorište

зе

— боса 199 ороборј—

О е

има свој дан годишњи у позоришту „дан мрт-|ко скраћен. Може бити да би глухонеми боље увих“, те се наплаче над „Млинаром и његовим | спели, да су који лакши комад изабрали.

пе гето « 'Оба та комада слаба су, алт хајде, а

нека би и било, што старији оплаку, ЈУ „Млинара и његово дете“, — нека оплакују, кад је многи у дугом животу толико тога препатио, да би се и над самим собом расплакао, ал то нам никако неиде у главу, да је „Худи дух“ прва слика, која се у храму Талије утискује | детињему памтењу. Ми имамо приличан број одличних песника и књижевника, али њих, ето, као да се ништа нетичу први осећаји наде и дике народне, те се ниједан није латио узвишене задаће, да здравим и племенитим песничким плодом задоји нашу дечицу, кад први пут ступе у позориште.

Леп је и веома користан обичај да и деца имају свој позоришни дан, макар да послед-| њи покладни дан није за то најприкладнији, али ако већ и тај дан остане, нека у будуће неостане сам комад, тај доиста „Худи дух.“ Ако су за људе, покладне шале незграпности, тако несме бити за децу. У нашим народним песмама и причама има сила божја красне грађе, из које би се могло за децу створити много што шта, што би било узвишено, племенито, значајно и песничко. А могле би се давати и живе слике из домаће повести. За пример наводимо, да се у Београду сваке године на дан просветне школске славе Ов. Саве приређује у народном позоришту бесалатна позоришна представа за еву младеж основних народних школа и притом све обично приказују живе слике из повеснице,

или поједини призори из разних народних драма. Тако се ради већ од неколико година и то је за дечицу права слава и радости опет велика корист. Ма се коме и замерио, ја се усуђујем казати, да је жалосно, да се нико није наштао, ко би био написао спретан комад за тај

СИТНИЦЕ.

(Америнансна правила за живот.) Темељно изучавај свој посао. Стално се држи једнога посла и не мењај своје занимање. Старај се, да све радиш брзо, али не претеруј, У свима својим пословима поступај систематично, започети посао увек сврши. Што се не учини данас, сутра стаје двостручног труда. Не слушај много туђих савета, него буди самосталан. Тврдо се држи усвојених одлука, и буди у свему спреман и испуни, што си једном наумио. Немој никада да си беспослен, свагда подај посла глави и рукама, — нека се оне одмарају само за време сна. Буди према свакоме мек и великодушан на речи и делу. Помажи другима ићи по трновитом путу живота. Почињи свагда са маленим стварима. Они, који стоје горе, били ву некад доле. Не тежи, да се брзо 0обогатиш, ма да је корисно обезбедити свој живот. Размишљај свагда о ономе, о чему говориш, јер само глупаци говоре о ономе, о чему не размишљају. Знај, да мисли припадају само теби: речи постају већ својином других.

(Позоришне нритичар). У неком друштву запита. позоришни критичар глумца: „Молим те, кажи ти мени, шта лије управо лакрдија, шта комедија, а шта трагедија 2“ — „Џа ти си већ сам твојим питањем све казао!“ — одговори глумац, смејући се. „Твоје је питање теби трагедија, мени комедија, а свима онима, који нас слушају — лакрдија |“

(Неуљудан просјак.) „Ево ти, море, овај стари капут! Чакшире ти не могу дати, јер сам их дао пре по сахата неком сиромаху,“ „Баш сте могли причекати то по сахата, госпо-

; ] 160 АЕ

„детињи дан:“ али што није, дао бог да буде “70 у 5 ан 6 и да нам испред деце нестане „Худог духа 1 ( ЛИ) 5 Х, КЕ ОН А ИО Лумпацијус-Вагабундуса,“ забрати лепу тему!“ — рећи ће нека госпођица, - претурујући заједно са својом другарицом чиУ Загреду —рн— таву хрпу композиција од свакојаких нових пе-.

_-___- ја од а]

сама, удешених за певање уз клавир, па ће се ПОЗОРИШТЕ. |тек окренути књижару и рећи му врло љубаз-

но: „Будите тако добри, те нам отпевајте једну од најлешних песама, да чујемо само арију !“

(Зајам.) Неки наш глумац, хитајући, сретне свога познаника адвоката.

— Аха, баш те тражим ! Молим те, да ми позајмиш петнаест Форината.

Толико немам, вере ми, — рече адвокат

— имам само десет Форината при себи.

— Па лепо! Дај ми тих десет Форината, а пет ћеш ми остати дужан.

(Позоришна представа глухонемих.) У Лондону приредили су 3 марта о. г. глухонеми представу, и том приликом давали су „Хамлета,“ од Шекспира. На ту необичну предетаву скупило се много света. По што би веома досадно било гледати само мимику ијезик на прсте и сличне знаконе, тумачио је један поједине речи (знакове) глухонемих које су биле мање разумљиве. Веле, да су се ови необични глумци много мучили, али уживања за гледаоце, ЊЕ наравно, да није много било. Комад је био ја-| Издаје управа српског народног позоришта.

| МЕ 1