Pozorište

се њиховој служби посветио. 'Гако је он стављен јатељица, мила нимфа Ехо, била је суделачица, међу звезде, те је, ради своје равноврене ве- у том племенитом послу. Кротов још и данас штине у рукама, добио као стрелац лук у руку. | постоји, али он није више шумеки ђаво, него | Али тапшање које је он први употребио, остало | понајвише убоги ђаво; пон има такођер једну је уобичајено код људи. Маленог Кротова дакле | женеку сурадницу, али то није више нимфа

ваља сматрати као родоначелника клакера и из- | Ехо, него нимфа Реклама“.

налазача ташшања и одобравања, а његова шри- (Наставиће се) и % #3 ср 6 у | | ЛлиоОтТИиЋИ. СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ. склонили, далеко су са естетског, етичког и ло

(„Шокица“, позоришна игра уб чинова, 6 | Гичног становишта важнији и меродавнији, него певањем и играњем, написао Илија Округић- | ли онај спољашњи разлог за трагедију. Узрок Сремац, за српску позорвицу удесио А. Хаџић, | веселом или трагичном свршетку драмскога умомузика од Д. Јенка; приказана 8. марта 1896.) | твора треба да лежи у њему самому, у царству

Из расправе дра Лазе Костића у белетрис- | мисли и осећаја, у којем је никла идеја тога тичком листу „Нада“ дознајемо, да је првобитна | умотвора, а не треба да нато утиче какав споконцепција овог позоришног комада, како ју је | фашњи разлог. Првобитна концепција темељне Т. писац замислио, била баш такова, како је тај | мдеје увек је за песничку обраду најсигурнији комад г. А. Хаџић за српеку позорницу удесио, т. | путоказ песничке интупције за начин обраде. То ј. да се комад сврши тако, да на крају Перо | је стално практично естетско начело.

Влаховић (т. Спасић) и Јања (тђа Марковићка)_ Писац је употребио за свој комад врло згодобију на бојишту благослов Јањина оца Мар- | дан предмет: трагику наших прилика, где се јејана (т. Лукић) да буду муж и жена, Истом кае- дан те исти народ, сасвим против природе, по није, по наговору г. дра Фр. Марковића, скло- | вери дели у два племена, што. једно од другога | нио се писац, да ту првобитву концепцију про- зазире. Је ли истина, што вели велики Француски __меви тако, да се комад сврши трагично, како је | песник Виктор Иго, да је задаћа песникова, да штампан у издању „Матице Хрватске.“ Опо- | теши и саветује, онда песник не чини добро, | Рашњи разлови за такав трагични свршетак, ко- | ако и својим песничким умотворима и начином, | има је др. Марковић склонио писца, да своју | какав облик својим драмама и трагедијама даје, | | првобитву ковцепцију промени, дају се разуме- | неким начином ту трагику санкционише и при- | | |

ти, Како имаде мало трагедија из простонарод- | казује као нешто, што се не да променити. Таног живота у нашој драмској литератури, радило | кав Фатализам не може добро деловати. Песнику се о том, да тај по тенденцији и по садржају | је дужност, да се узвиси над таквом трагиком згодно замишљени комад постане трагедијом. Тако предрасуде и да се практично у свом комаду је емртна осуда за Перу Влаховића изречена у | покаже, како се може такова трагика претвориЗагребу, а писац је ради те осуде, против своје | ти у сретан свршетак. Би ли било не само етички првобитне намере, у издању „Матице Хрватске“ | него и у песничком смислу право, да верност свој комад прометнуо у трагедију. Ну то је за | Перина и Јањина- остану без победе и награде. нас најбољи разлог, да останемо код нашега миш- | Ко се огреши о песничку праведност, тај греши љења, што смо га о том комаду у овом листу |и против естетике. Трагичан свршетак мора бити изразили, када је тај комад овде лане први пут | и психолошки и етички оправдан. Није трагичан __даван био, т. ј. да је по нашем мишљењу згодно | јунак, ко погине услед неприлика, које се дају ___било, што је тај комад за позорницу приређен | уклонити и савладати.

тако, како је првобитно замишљен био, т. | да Да је овакав свршетак, како је „Шокица“

бе весело сврши. Они унутарњи разлози, који | у приказу на позорници изведена, оправдан, то СУ писца на такву првобитну концепцију били | је писац могао видети по оном управо великом

= МЕ

- => Е — –———— - д>+