Pozorište

+. је

Али се он у својим мислима ипак не одаје једино чежњи за емрћу, него се од почетка занима стално плановима, да себи одузме живот. (Види први монолог).

Мисао о самоубиству прати га непрестано у борби в њом. Самоубиство му је на првом месту тема значајног великог монолога у почетку трећег акта.

Тешко је и помислити, да би једино лакоумно понашање његове матере било у стању толико да поремети мир његове душе, у толико пре, што се Хамлет одмах у

почетку драме томе на супрот ставља. Узрок

је много дубљи и по свој прилици је у томе, што је душевно стање Хамлетово од почетка болесно, раздражљиво и помућено. Тако се једино може објаснити и чежња за смрћу — мисао о самоубиству.

Сада прелази писац на најзагонетнију страну у наклоности Хамлетовог карактера, на опну, која је дуго била предмет објашњавања и тумачења — а то је на вољу.

Мивац истиче питање прецизно и даје па њега тачан одговор. Шта је управо узрок, што Хамлет не може, није у стању да ради онако, како би требало да ради2

Узрок је свакојако у самој природи Хамлетовој, он лежи у карактеру, предиспозицији његовој, да изврши и у дело приведе заповести духа очевог. Али за штог

Гете мисли, да је томе узрок оскудица духа, која се од јунака тражи. Ну то није довољно, да се објасни главно. Морално узвишен човек, а такав је Хамлет, дужан је, да по нешто изврши, за шта и није са свим способан. Али Хамлет и пе покушава, ни у колико не покушава, да ради у оном правцу, који му је одређен и који је оп сам на се узео.

У 1, 5, он то обећава и изрично за то залаже живот.

Али при томе треба обратити главну пажњу на то, да се он не одлучује ни на какву конкретну, одсудну одредбу, на који ће начип он то извршити. Он изјављује само, да му је намера да злочипство освети на самом убици.

М за даљу радњу његову карактеристично је оно, што вели Римелин о томе: „У његовом понашању нема плана, нема ни ресултата; ми не знамо шта он управо хоће и шта жели да постигле са лажним лудилом. Његове намере крећу се вазда у границама пеодређених могућности, или бар не остављају ни на читаоца ни на слушаоца утисак какве одлуке. Из свега његовог говора и из свих његових припрема не види се јасно ништа од свега онога, што би, како се чини, морао он да учини,“

По мишљењу Римелинову то је мишљење и правилно и добро.

Њему је намера, озбиљна намера, да на оцу извршени злочин, његово „гадно и срамно убиство“ освети.

Али о начину и путу, којим он мисли ту своју одлуку и у дело да приведе, ми не сазнајемо лишта. Његова намера врти се око неодређених могућности. А ништа не би било природније, до да се Хамлет са својим пријатељем Хорацијем договори: како ина који ће начин најбоље моћи извршити освету, коју му је дух у задатак ставио. То он, међу тим, не чини. Он се понаша по све безразложно. Претвара се, да је полудео, да је неко „чудновато биће,“ а док сеон тим мислима бави, дотле му измиче најбоље време и најлепше прилике.

(Свршиће се)

ров НАС

ЛДИСОТИЋИ.

УЧИ УБ А (7 Хуго Дубек.) У голему читуљу радени ка на српском књижевном, уметничком и просветном пољу, немилостива смрт уписала је још једно светло име. Хуго Дубек, познати композитор великог

броја народу нашем омиљених ерпскик песама, многогодишњи капелник нашег народног позоришта, умрђо јеу Мостару, као коровођа мостарског ерпског певачког друштва. „Гусле“, нена-

_ дном емрћу 20. Фебруара о. г. у 42. години свог

трудбеничког живота.